Википедија

Мачевање — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 4:
[[Историја]] мачевалачке вештине у [[Европа|Европи]] обухвата два основна периода.
 
=== Епоха варварства ===
Ова [[епоха]] почиње са израдом првог мача а завршава се са првим [[учитељ]]има мачевања у [[Грчка|Грчкој]]. Током тог периода, мачевалачко умеће се откривало насумице, и учило најчешће уз посматрање и [[имитација|имитацију]]. [[Техника|Технике]] употребе мача су биле сасвим произвољне и индивидуалне. Мачевање готово да се није ни учило пошто је мач коришћен као било која [[алат]]ка – [[секира]], [[Батина (оружје)|батина]] или [[мотка]]. Мачевање се није заснивало толико на систематичности и промишљености мачевалачких радњи колико на техници [[ударац]]а који ће с највише [[вероватноћа|вероватноће]] и среће донети победу, без обзира на [[последица|последице]]. Мачем се руковало кружним покретима, како би се [[инерција|инерцијом]] задао што снажнији ударац. Мачеваоци ове епохе мачују претежно под утицајем [[рефлекс]]а. Вештине мачевања овог типа су се преносиле са старијих на млађе чланове породице.
 
=== Епоха школа ===
Епоха [[школа]] обухвата четири потпериода: антички, средњовековни, нововековни и савремено доба.
 
Ред 14:
Затворене школе мачевања у Риму нису имале само војни значај. Оне су биле још раширеније кад је реч о [[гладијатор]]ској обуци. Затворени простори, који су школама мачевања по први пут давали и физичко обележје школе и у том смислу значили и подстицај развоја мачевања, умножавали су се са појавом средњовековних [[замак]]а и касније нововековних специјализованих [[сала]] за мачевање.
 
'''Период [[Средњисредњи веквијек|средњег века]]''' уноси додатне новине у вештину мачевања. Од пада [[Римско царство|Рима]] до [[XIII13. век|XIII века]]а постоји доминација [[варвари|варварског]], углавном [[инстинкт]]ивног мачевања, да би од [[XIII13. век|XIII]] до прве половине [[XV15. век|XV века]]а дошло до усавршавања саме вештине машевања. Прве [[витез|витешке]] школе мачевања отварају се почетком XIII века, а мачевање се изучава не само као вештина, већ и као [[етика]] - мачевалац средњег века је првенствено [[витез]]. Мач се користи не само у светлу технике и вештине, већ и у светлу [[вера|вере]], [[истина|истине]], добра, [[храброст]]и, дакле једном речју витештва.
 
У другој половини XV века настају прве полувојне, [[двордворац|дворске]]ске и [[цивил]]не (грађанске) школе мачевања. '''Период [[Новинови веквијек|новог века]]''' се сматра врхунцем и [[ренесанса|ренесансом]] европског мачевања. Мачевање у том периоду постаје првенствено [[култура|културна]], [[интелектинтелигенција|интелектуална]]уална, телесна, [[аристократија|аристократска]] и [[џентлмен]]ска вештина (као [[јахање]], [[шах]], [[билијар]], [[лов]], итд). Мачевање се у тој епохи по први пут учи и развија као [[уметност]] - исход мачевалачке борбе постаје мање битан од [[стил]]а, начина задавања погодака противнику, али и интелектуални дуел - телесни покрети се изводе онолико брзо колико се противникови потези уочавају. У том смислу мачевалачка борба постаје у великој мери интелектуални дуел у коме се првенствено мадмећу брзо опажање, размишљање, [[знање]], [[тактика]], [[искуство]], [[лукавство]], а не толико рефлекс, [[снага]], увежбаност и окретност. Ова промишљеност у мачевању новог века је ишла толико далеко да су прави мајстори у борби свесно, као шахисти, урачунавали и намерну жртву па су пристајали да буду лакше или теже рањени уколико ће са овом акцијом нанети противнику [[смрт]]. Овај период је у свим европском земљама, а посебно у [[Италија|Италији]], [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Немачка|Немачкој]] и [[Енглеска|Енглеској]] трајао веома дуго, готово непрекинуто 400 [[година]] о чему сведоче и многе [[књига|књиге]] о мачевању из тог доба, стварањем националних школа и еволуцијом [[производња|мануфактура]] и [[индустија]] за израду мачевалачког [[оружје|оружја]].
 
'''[[Савремено доба]]''' доноси нове промене у вештини мачевања. Мачевалачка вештина која се до краја [[век]]а упражњавала као борбена и део општег [[образовање|образовања]] сваког [[господин]]а или [[официр]]а, се постепено трансформише у [[спорт]]. Основне узроке ове [[трансформација|трансформације]] треба тражити у променама које је са собом донео [[18. век|XVIII век]] - забране ношења мачева уз цивилно одело, забране везане за [[двобој]]е, настојања да се пацификује грађанска класа, да се спречи настанак несрећа и повреда приликом вежбања, промене у правилима мачевања (двобој до прве крви), настанак нових врста мачева и заштитне опреме, јачање такмичарског духа [[Капитализам|капитализма]] и равој великог броја спортова и слично. Уз све то мачевање постаје доступно [[жена]]ма и [[дете|деци]]. Готово у свим земљама Европе долази до санкционисања рада школа мачевања и ограничавања рада учитеља мачевања. Школе мачевања се затварају а учитељи мачевања протерују, а у неким земљама опстају тако што су грађанству почињу да нуде пацификовано мачевање са новом, измењеном и другачијом врстом мачева, која ову вештину претвара у, за оно време, „друштвено прихватљиву [[игра|игру]]“.
 
Тако је, почетком [[XIX19. век|XIX века]]а, постојала подела на спортско мачевање намењено за широко грађанство, даме и децу и ретко, готово тајно или у оквиру [[војска|војних]] и [[полиција|полицијских]] [[установа]], учено – борбено мачевање, које наставља традицију техника, тактика и оружја које је ова борбена вештина раније имала.
 
== Кратка историја мачевалачког спорта ==
Спортско мачевање, о којем је овде реч, развило се из ратничког мачевања. Један од првих сведочанстава о њему је рефеф у [[Егитат|египатском]] храму у ''Мединет Хабу'' (око 1.190. године п. н. е.)а попратни [[хијероглифи]] се тумаче овако: ''„На место, пази и диви се ономе што ће учинити моја храбра и спретна рука“''. Мачевали су се сви антички народи. У [[Рим]]у се у посебним школама, подучавала та вештина, вероватно од -{V.}- [[век]]а. Од 264. године п. н. е. приређивале су се тамо борбе гладијатора (од {{јез-лат|gladius}} = мач). Гладијатори су припремани у мачевалачким школама у којима су држани под врло строгом дисциплином. Крваве и окрутне гладијаторске борбе су Римљани неговали упркос њиховом неспортском карактеру и њима се одушевљавали. За разлику од [[Грчка|Грчке]], где се никад нису прихватиле, у старом Риму оне су се одржале све до -{V}- века.
 
Традиција је настављена и касније, те је мачевање кроз читав [[Средњи вијек|Средњи век]] кориштено као начин војне обуке, али и врста разоноде.
 
Како је хладно оружје временом због напретка ратне технике изгубило првобитни значај, мач и сабља остају само симболично у саставу парадних униформа многих војска, а мачевање се од ратне вештине и средстава за решавање особних спорова (двобој) претвара у модеран олимпијски спорт, који користи савремену електронску технологију за регистрацију погодака.
 
Мачевање је као спорт укључен у програм модерних [[Олимпијске игре|Олимпијскх игара]] већ на [[I.Летње Олимпијскеолимпијске игре - Атина 1896.|Играма у Атини 1896]]. Ипак, због бројних разлика у постојећим правилима у првим годинама тог спорта било је доста неспоразума, који су коначно разрешени [[1913]]. године оснивањем Међунаордне мачевалачке федерације или краће ФИЕ (од [[Француски језик|француског]] назива ''Fédération Internationale d'Escrime''). Та година се сматра и почетком развоја модерне ере мачевалачког спорта.
 
Модерно спортско мачевање које као основу има европско мачевање (за разлику од разних облика мачевалачких вештина Далеког истока међу којима се истиче јапанско мачевање - Кендо) распрострањено је на свих пет континената. Одржавају се светска, европска и национална првенства, као и многи међународни и национални турнири широм света.
Ред 35:
Мачевање је и једна од дисциплина [[Модерни петобој|модерног петобоја]].
 
== Правила спортског мачевања ==
Мачевање се одиграва на стази ширине 1,5 до 2 [[метар|метра]] и дужине до 14 метара. Противници користе оружје прописаних карактеристика и прописану заштитну опрему за цело тело. Циљ је, зависно од врсте оружја, убости или посећи (само код сабље) противника али само у строго одређени део тела. Аутоматски електрични системи региструју поготке, а правилност извођења оцењују судије. Победник је мачевалац који први скупи одређени број погодака.
 
== Дисциплине у спортском мачевању ==
Постоје три основне дисциплине и мачевању, које се разликују по врсти оружја и делу тела противника на којем се признаје погодак, а који се назива ''важећа површина''.
 
=== Спортски флорет ===
Флорет је оружје којим се погодак оставрује искључиво убодом, дакле само врхом. У историјском аспекту предвиђен је као верзија за вежбање рапира, значајно умањене масе како би се мачеваоцу омогучило дуготрајније увежбавање технике. Флорет је задржао исти облик као из којег је изникао, па за разлику спортског мача је лакши, са мањом заштитном кошарицом (гарда) и нешто јаче израженом савитљивошћу. Важећа површина је искључиво торзо противника, дакле горњи део тела без руку, главе и врата. Погодак у неважећи део тела се не бодује, али се након таквог поготка борба прекида и ударци након тога се не броје до поновног знака за почетак борбе.
 
=== Спортски мач ===
 
Мач је најмасивније од три оружја, као спортско оружје директни је наследник историјског рапира, а погодак у спортској борби постиже се искључиво убодом. Важећа површна је код мача читаво тело.
 
=== Сабља ===
Сабља је оружје код којег се погодак постиже убодом и сечењем. То значи да се погодак признаје додиром важаће површне било којим делом оштрице сабље: врхом или оштрицом. Код сабље је важећа површина горњи део тела противника.
 
== Мачевалачка опрема у спортском мачевању ==
Осим самог оружја, мачевалац је опремљен заштитном опремом као што је одговарајуће мачевалачко одело, рукавице и маска. Уз то, за флорет и сабљу мачевалац носи проводљиви пластрон који у потпуности мора покривати важећу површину. Такође сваки мачевалац има одговарајуће ожичење, спојено на оружје и у случају флорета или сабље на проводљиви пластрон. Систем је направљен тако да додир оружја (флорета или сабље) с противниковим пластроном (који покрива важећу површину) затвара струјни круг што се регистује паљењем светла. На тај начин судија може проценити да ли је погодак важећи, и који је од такмичара постигао погодак први, у случају да приликом борбе оба такмичара постигну погодак у слично време.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мачевање”