Мегалобластна анемија — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: Селим 8 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q10832211)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
| MeshID = D000749
}}
'''Мегалобластна анемија''' је облик [[анемија|анемије]] који настаје услед поремећаја синтезе [[ДНК]] у матичним [[ћелија|ћелијама]]ма косне сржи.<ref name="urlMegaloblastic Anemia: Overview - eMedicine Hematology">{{cite web |url=http://emedicine.medscape.com/article/204066-overview |title=Megaloblastic Anemia: Overview - eMedicine Hematology |format= |work= |accessdate = 7. 2. 2009.}}</ref><ref name="titleMegaloblastic (Pernicious) Anemia - Lucile Packard Childrens Hospital">{{cite web |url=http://www.lpch.org/DiseaseHealthInfo/HealthLibrary/hematology/megalob.html |title=Megaloblastic (Pernicious) Anemia - Lucile Packard Children's Hospital |accessdate = 12. 3. 2008. |work=}}</ref>
 
У највећем броју случајева (95%) мегалобластна анемија настаје услед недостатка [[витамин Б12|витамина Б12]] или [[фолна киселина|фолне киселине]], а у само 5% случајева због наследног или стеченог поремећаја у синтези [[ДНК]]. Како при дефициту ових [[витамини|витамина]] није смањена синтеза [[Рибонуклеинска киселина|РНК]], па стога ни [[хемоглобин|хемоглобина]]а, сазревање [[цитоплазма|цитоплазме]] се одвија нормално. С друге стране, сазревање [[једро|једра]] је успорено, а то утиче на способност [[ћелија]] за деобу и пролиферацију.
 
Као последица настају мегалобласти (уместо уобичајених еритробласта), а од њих мегалоцити који доспевају у периферну [[крв]]. Велики број мегалобласта и мегалоцита се распада још у косној сржи, а скраћен је и животни век [[црвена крвна зрнца|еритроцита]] у [[крвни систем|крвотоку]]. Овај феномен изазива хиперплазију [[еритроцитопоеза|еритроцитне лозе]], али она ипак не успева да компензује појачану разградњу ових [[ћелија]], што доводи до [[анемија|анемије]].
 
Најчешћи облик мегалобластне анемије је '''пернициозна анемија''', која настаје услед дефицита [[витамин Б12|витамина Б12]]. Она је последица нестварања унутрашњег фактора у [[слузокожа|слузокожи]] [[желудац|желуца]], потребног за апсорбовање [[витамин Б12|витамина Б12]] у терминалном делу [[танко црево|илеума]]. Нестварање унутрашњег фактора је последица атрофије [[слузницаслузокожа|слузнице]] [[желудац|желуца]], која је условљена аутоимуним процесима. Постоје и други облици мегалобластне анемије, а један од њих је и '''еритролеукемија'''.
 
Дефицит [[витамини|витамина]] [[Витамин Б12|Б12]] је веома редак, јер се довољне количине уносе путем [[храна|хране]] (осим код стриктних вегетаријанаца). Дефицит [[фолна киселина|фолне киселине]] је нешто чешћи, због великих дневних потреба (око 50μг) а малих резерви истог у организму (5-10мг). Недостатак ових [[витамини|витамина]] изазива и друге поремећаје, као нпр. атрофију епителних ћелија у [[систем органа за варење|гастро-интестиналном тракту]], неуролошка оштећења и сл.
 
Облици мегалобластних анемија који настају због урођених или стечених поремећаја у синтези [[ДНК]] су: '''оротска ацидурија''', '''Lesch-Nihan-ов синдром''' и др. Такође, [[болест]] се јавља и као компликација при давању многих хемиотерапијских средстава при лечењу [[леукемија]] и [[тумор|тумора]]а.
 
== Извори ==
{{медицинско упозорење}}
 
[[Категорија:анемијаАнемија]]
256.125

измена