Мекленбург — разлика између измена

Мекленбург има површину од 15.721 км². На западу се граничи са покрајином [[Шлезвиг-Холштајн]] и [[Доња Саксонија]], на југу са [[Бранденбург]]ом, док је на истоку и делимично на северу [[Западна Померанија]]. Природне границе чине на северу [[Мекленбуршки залив]] [[БалтикБалтичко море|Балтика]]а, [[Либечки залив]] и река [[Траве (река)|Траве]] на западу. На југозападу је река [[Елба]], док су на истоку 3 реке: [[Рекниц]], [[Требел]] и [[Пене (река)|Пене]].

Крајем античког доба овде су живела [[Германи|германска]] племена ([[Руги]], [[Вандали]], [[Варини]], [[Свеви]]) која су се касније одселила. О присуству [[Словени|Словена]] од 5 до 7. века (племе [[Бодрићи]]) сведоче многи топоними на овом подручју. [[Саси|Саксонци]] су заузели Мекленбург у 12. веку и христијанизовали становништво. Од 10. века трајала је миграција Немаца према крајевима на истоку, укључујући Мекленбург, а врхунац је достигла у 14. веку. Године [[1621|1621.]] територија је подељена на војводства Мекленбург-Шверин и Мекленбург-Гиштров. Лоза владара Гиштров је изумрла 1701, тако да је њивова земља подељена између породице Мекленбург-Шверин и нове владарске породице Мекленбург-Штрелиц. Ова војводства су 1815. добила статус великих војводстава, али су и потпала под заштиту Пруске. Власт војвода је окончана 1918. Од 1918. до 1933. војводства су била слободне државе унутар [[Вајмарска Републикарепублика|Вајмарске Републике]].