Менделови закони — разлика између измена

Зачетником [[класична генетика|класичне генетике]] сматра се [[Грегор Мендел]], који је вршио контролисана [[укрштање|укрштања]] између различитих [[сорта|сорти]] (линија) [[баштенски грашак|баштенског грашка]] код којих је пратио одређене особине. Његови експерименти на грашку трајали су осам година и захваљујући њима створене су прве представе о основним [[принципименделови наслеђивањазакони|принципима наслеђивања]]. Дотле се сматрало да се особине [[потомак]]а не могу предвидети јер се телесне течности њихових родитеља ''мешају''. Био је [[монаштво|калуђер]] у [[Брно|Брну]](Чешка).

[[телесна ћелија|Телесне ћелије]] садрже [[диплоидан]] број хромозома односно две гарнитуре хромозома при чему једна води порекло од мајке, а друга од оца. [[Хромозом]]и су у телесним (соматским) ћелијама удружени у парове који се називају [[хомологи хромозоми]] (један хромозом из пара се добија од мајке, а други од оца). [[Ген]]и се налазе на хромозомима и то на тачно одређеном месту названом [[генски локусген|'''генски локус''']]. Гени који заузимају иста места на хомологим хромозомима су [[алел]]и. Алели су различити облици једног истог гена. Гени који образују алеле називају се [[полиморфни гени|полиморфни]] (poly=више; morpha = облик). Гени који не мутирају (не мењају се) тако да имају само један облик су '''[[мономорфан ген|мономорфни]]''' (њих има око 70% код човека). Телесна ћелија увек садржи пар алела једног гена јер садржи и пар хромозома на којима се налазе ти гени.

'''[[Квалитативна особина|Квалитативне особине]]''' одређује један ген или мали број гена и средина на њих нема утицаја (пр. [[крвна група|крвне групе]] човека одређује један ген и оне се не мењају под утицајем спољашње средине).

Јединка која је хомозигот образује само један тип гамета као нпр. генотип АА образује гамете који су сви исти, односно сви садрже алел А (исто важи и за генотип аа ). Овим се објашњава ''' прво Менделово правило (закон) раздвајања (сегрегације)''' алела при образовању гамета. Да би се образовала следећа, -{F1}- генерација, долази до спајања гамета, који се сада међусобно [[комбинације|комбинују]] по принципу случајности што значи да се сваки гамет једног [[родитељ]]а може спојити са сваким гаметом другог родитеља. To је '''друго Менделово правило слободног комбиновања алела.'''Пошто у овом случају обе линије [[биљкабиљке|биљака]] образују само по један тип гамета они дају једну комбинацију, Аа, у -{F1}- генерацији. Због тога је -{F1}- генерација '''једнообразна''' (униформна) и по генотипу (све јединке су хетерозиготи) и по фенотипу (све јединке имају округло семе).

Познавањем процеса [[метаболизам|метаболизма]] у [[биљкабиљке|биљкама]]ма тј. у овом конкретном случају грашка, зна се да округло зрно условљава нагомилавање чврстог [[скроб]]а. Скроб настаје дејством одређеног [[ензим]]а који получврсту [[стахиоза|стахиозу]] преводи у чврсти скроб. Доминантан алел одређује синтезу тог ензима услед чега се скроб нагомилава и семе је округло. Доминантан алел је, дакле, функционалан. Рецесиван алел је нефункционалан услед чега се ензим не ствара, а то доводи до нагомилавања стахиозе и семе је наборано.

== Литература ==

== Спољашње везе ==