Метар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 122:
Сама реч долази из [[грчки језик|грчког]] ''метрон'' (μετρον), што значи "[[мера]]", преко [[француски језик|француског]] ''mètre''. Прва забележена употреба у [[енглески језик|енглеском језику]] је из [[1797]]. године.
 
У [[18. век]]у, била су два фаворизована прилаза дефиницији стандардне јединице за дужину. Неки су предлагали дефинисање метра као дужине [[клатно]] са полу-[[Период осциловања|периодпериодом]]ом од једне [[секунд]]е. Остали су предлагали дефинисање метра као један десетмилионити део дужине земљиног [[географска дужина|меридијана]] по квадранту (једна четвртина обима земље). [[1791]]. године, [[Француска академија наука]] је одабрала меридијанску дефиницију, користећи [[Париз|париски]] меридијан, уместо дефиниције са клатном због мале варијације силе [[гравитација|гравитације]] над површином земље, која утиче на период клатна.
[[Датотека:Platinum-Iridium meter bar.jpg|мини|десно|''Међународни прототип метра'' стандардна шипка направљена од платине-иридијума. Ово је било стандардно до [[1960]], када је нови [[Међународни систем јединица|СИ]] систем почео да користи спектар [[криптон]]а као основу. [[1983]]. године садашњи метар је био дефинисан по вези између [[брзина светлости|брзине светлости]] у вакууму.]]
Августа [[1793]]. године, републиканска влада у Француској је одлучила да стандардна јединица дужине буде 10<sup>-7</sup> земљиног квадранта који пролази кроз Париз и да се јединица назове метар. Пет година касније мерење је завршено и направљена су три стандарда од платине и више копија од гвожђа. Даље анализе су показале да је дужина земљиног квадранта била погрешно измерена, што је проузроковало да прва прототип шипка буде за петину милиметра краћа (због погрешног прорачуна заравнања земље), па је уместо мењања дужине метра како би се одржао 10<sup>-7</sup> однос, метар је редефинисан као растојање између две означене тачке на шипци. Тако да је обим [[Земља|Земље]] кроз полове само ''приближно'' 40 милиона метара.
 
[[1870е|1870их]] година, у доба модерне прецизности, серија међународних конференција је одржана како би се смислили нови метрички стандарди. ''Конвенција о метру'' (Уговор о метру) из 1875. године је обавезала стварање сталног [[Међународни биро за тегове и мере|Међународног бироа за тежине и мере]] у [[Севр]]у у [[Француска|Француској]]. Ова нова организација би чувала нове прототипове метра и [[килограм]]а када буду направљени и она би одржавала поређења између њих и националних стандарда за метар и килограм. Ова организација је направила нову прототип шипку [[1889]]. године успостављајући тако ''Међународни прототип метра'' као раздаљину између две линије на стандардној шипци од легуре сачињене од 90% [[платина|платине]] и 10% [[иридијум]]а
[[1893]]. године, стандардни метар је први пут измерен [[интерферометаринтерферометрија|интерферометром]] од стране Алберта Абрахама Микелсона, проналазача те справе и заговорника коришћења неких одређених [[таласна дужина|таласних дужина]] [[светлост]]и као стандардна растојања. До [[1925]], [[интерферометрија|интерферометрију]] је регуларно користио Међународни биро за тежине и мере. Међутим, међународни прототип метра је остао стандард све до [[1960]]. Првобитни међународни прототип метра се и даље чува у Бироу под условима одређеним [[1889]]. године.
 
Једанаеста [[Генерална конференција за тегове и мере|Генерална конференција тежина и мера]] 1960. године је дефинисала метар у новом [[Међународни систем јединица|СИ]] систему као 1 650 763.73 таласних дужина [[наранџаста боја|наранџасто]]-[[црвена боја|црвене]] емисионе линије у [[електромагнетски спектар|спектру]] [[криптон]]-86 [[атом]]а у [[вакуум]]у.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Метар