Методије Андонов Ченто — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 7:
| држава_рођења =<br />{{застава|Османско царство}}
| датум_смрти =[[24. јул]] [[1957]]. ('''55''' год.)
| место_смрти =[[Прилеп]], [[СРСоцијалистичка Република Македонија|НР Македонија]]
| држава_смрти =<br />{{зас|СФРЈ}} [[СФРСоцијалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ Југославија]]
|професија=политичар
|КПЈ=[[октобар|октобра]] [[1943]].
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|функција='''Председник Президијума<br />[[СРСоцијалистичка Република Македонија|НР Македоније]]'''
|мандат=[[2. август]] [[1944]] — [[15. март]] [[1946]].
|претходник=нико
|наследник=[[Димитар Влахов]]
}}
'''Методије Андонов Ченто''' ([[Прилеп]], [[17. август]] [[1902]] — [[Прилеп]], [[СРСоцијалистичка Република Македонија|НР Македонија]], [[24. јул]] [[1957]])<ref>[http://www.mn.mk/aktuelno/398-metodija-andonov-cento Методија Андонов - Ченто] Приступљено 23. 6. 2013.</ref> је био политичар и учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]]. Функцију председника [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније|АСНОМ]]-а, односно Президијума Народне скупштине Македоније, обављао је од [[2. август]]а [[1944]]. до [[15. март]]а [[1946]]. године.
 
== Биографија ==
Ред 23:
Методије Андонов рођен је [[17. август]]а [[1902]]. године у [[Прилеп]]у. До рата је био политичар у опозицији. На [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|петомајским изборима]] [[1935]]. године учествовао је као заменски кандидат, а [[1938]]. године као кандидат на листи [[Удружена опозиција|Удружене опозиције]].
 
Више је пута затваран од стране југословенске полиције. Године [[1939]]. интернисан је у [[Велика Кикинда|Велику Кикинду]], због учествовања у организовању Илинденских демонстрација у Прилепу. Идуће је године притворен у [[Бајина Башта|Бајиној Башти]], јер се залагао за употребу [[македонски језик|македонског језика]] у школама и од стране суда осуђен је на смрт.
 
Дана [[15. април]]а [[1941]]. године изведен је пред стрељачки вод, али је на крају ослобођен. Бугарске окупационе власти су му понудиле да сарађује с њима, али је Ченто одбио улогу колаборационисте. Због тога се од [[јул]]а [[1941]]. до лета [[1943]]. године налазио у затвору и бугарској интернацији.
 
Након изласка из интернације, [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] позвао га је да се прикључи [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]]. Ченто је прешао на слободну територију на [[Дебарца|Дебарци]] [[1. октобар|1. октобра]] [[1943]]. године. Тада је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], члан Главног штаба Македоније и председник Иницијативног одбора за сазивање АСНОМ-а. Дана [[2. август]]а [[1944]]. године, на Првом заседању АСНОМ-а изабран је за председника АСНОМ-а.
 
=== Послератна каријера ===
 
Дана [[1. јануар]]а [[1945]]. године, на Трећем заседању АСНОМ-а изабран је за председника Президијума Народне скупштине Македоније. Ову је функцију обављао до [[15. март]]а [[1946]]. године. Био је и члан Президијума АВНОЈ-а и Савезне скупштине. Пошто је Ченто желио већу аутономију [[Македонија|Македоније]] унутар [[СФРСоцијалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославије]], дошао је у сукоб са [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозаром Вукмановићем]], [[Јосип Броз Тито|Титовим]] послаником за Македонију и [[Лазар Колишевски|Лазаром Колишевским]], главним секретаром [[Савез комуниста Македоније|Комунистичке партије Македоније]].
 
Убрзо је дао оставку на свим позицијама и искључен из КПЈ, због неслагања са југословенским политичким врхом и притиска да сиђе с власти. Вратио се у родни Прилеп, али је [[14. јул]]а ухваћен под оптужбом да је ширио националистичке идеје. Дана [[12. новембар|12. новембра]] осуђен је на дванаест година затвора. Дана [[4. септембар|4. септембра]] [[1955]]. године је пуштен условно, након девет година и четири месеца проведених у затвору.