Међународна трговина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м −Категорија:Спољна трговина; ±Категорија:Међународни економски односи→Категорија:Међународна економија помоћу справице [[Викип… |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Међународна трговина''' представља размену добара и услуга која том приликом прелазе међународно признате границе или територије.
{{Економија}}
У већини земаља она ствара значајан део [[
Међународна трговина је такође и грана [[економија|економије]], и, заједно са [[међународне финансије|међународним финансијама]], чини ширу дисциплину познату као [[међународни економски односи]].
== Теорија међународне трговине ==
=== Рикардов (Ricardo) модел ===
[[Рикардов модел]] се фокусира на [[компаративне предности]] и вероватно представља најзначајнији концепт у теорији међународне трговине. У Рикардовом моделу земље се специјализују за производњу онога што најбоље производе. За разлику од других модела, овде се претпоставља да ће доћи до потпуне специјализације земаља, а не до тога да свака производи велики број добара. Такође, Рикардов модел не разматра директно расположивост фактора производње, као што су релативне количине рада и капитала у једној земљи.
=== Хекшер-Олинов (Heckscher-Ohlin) модел ===
[[Хекшер-Олинов модел]] представља алтернативу Рикардовом моделу компаративних предности. Иако је значајно комплекснији, није се показао много прецизнијим у својим предвиђањима. Ипак, са теоретског становишта представља елегантно решење, јер у теорију међународне трговине укључује и неокласицчни механизам цена.
Према овој теорији, токови међународне трговине су детерминисани разликама у [[фактор]]ској [[Расположивост (економија)|
=== Специфични фактори ===
У овом моделу дозвољено је кретање рада између различитих грана, док се претпоставља да капитал у кратком року није покретљив. Назив „специфични фактори“ потиче отуда што се на кратак рок одређени фактори производње, као што је физички капитал, тешко крећу између различитих привредних грана. Према овој теорији, уколико цена робе порасте, власници фактора који је специфичан за производњу те робе ће профитирати. Према овом моделу, власници различитих специфичних фактора производње (тј. рада и капитала) ће вероватно имати супротстављене ставове везано за контролу увоза радне снаге. Насупрот томе, власници и рада и капитала ће имати користи од повећања стока капитала. Овај модел је идеалан за објашњавање расподеле дохотка, али није прикладан за објашњење токова размене.
=== Гравитациони модел ===
[[Гравитациони модел трговине]] више представља емпиријску анализу токова размене у односу на теоријске моделе који су претходно представљени. Гравитациони модел, у својој основној форми, проучава трговинску размену на основу удаљености између земаља и узајамног утицаја њихових економских снага. Модел подражава Њутнов [[закон гравитације]] који се такође заснива на удаљености и величинама два објекта. Економетријска анализа је показала да је овај модел добар. Шира верзија модела узима у обзир и друге факторе, као што су ниво дохотка, дипломатски односи између земаља, спољнотрговинске политике.
== Регулисање међународне трговине ==
Традиционално се размена регулисала [[билатерални]]м споразумима између земаља. Под утицајем [[меркантилизам|меркантилизма]], током претходних векова многе земље су одржавале високе [[царина|царине]] и многе друге препреке међународној трговини.
== Ризици међународне трговине ==
Ред 28:
==== Економски ризици ====
* Ризик несолвентности купца,
* Ризик неплаћања – уколико купац не плати робу ни 6 месеци након доспећа
* Ризик неприхватања робе
* Губитак економског суверенитета
* Ризик девизног курса
==== Политички ризици ====
* Ризик укидања или непродужавања увозних или извозних дозвола
* Ризик рата
* Ризик експропријације или конфискације увозниковог предузећа
* Ризик увођења забране увоза након што је роба већ испоручена
* Ризик трансфера – увођење девизних контрола или недостатак конвертибилне валуте у земљи увозника
* Губитак политичког [[суверенитет]]а
[[Категорија:Међународна трговина]]
|