Интернационални стил — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
[[Датотека:Kaufhaus Schocken in Chemnitz.jpg|мини|Ерих Менделсон Робна кућа Шокен у Хеминцу [[Немачка]]]]
[[Датотека:UN building.jpg|мини|Волас Харисон (''-{Wallace K. Harrison}-''), [[седиште УједињенихОрганизације уједињених нација|зграда Уједињених нација]] у [[Њујорку]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[1953|1953.]]]]
[[Датотека:860-880 Lake Shore Drive.jpg|мини|Лудвиг Мис ван дер Рое, стамбена зграда у [[Чикаго|Чикагу]]]]
'''Међународни стил''' ({{јез-енг|The International Style}}) је правац [[Класична модерна архитектура|класичне модерне архитектуре]] који се често поистовећује с њом. Међународни стил је почео свој развој [[1922|1922.]] године у [[Европа|Европи]] и касније се раширио по целом свету.
 
== Појам међународног стила ==
Појам међународног стила [[Филип Џонсон]] и [[Хенри Расел Хичкок]] употребили су као обележје минималистичких и функционалистичких тенденција у модерној архитектури двадесетих и тридесетих година 20. века. Први пут је појам употребљен као наслов за изложбу [[1932|1932.]] године у Музеу модерне уметности у [[Њујорк]]у у публикацији ''-{The International Style: Architecture Since 1922}-'' у којој су аутори сугерисали да се нова архитектура интернацилизовала и одвојила у један нови стил историје архитектуре.
Појам је прихваћен најпре у англосаксонским земљама и у међувремену је коришћен за обележавање кубичке варијанте модерне и често за [[функционализам]] и [[рационализам]].
 
Ред 14:
# Међународни стил је ослобођен сваког украса осим од апстрактног зидног сликарства које наглашава архитектуру као уметност и спада не у архитектуру већ у опремљеност..
Аутори се нарочито обазиру на спољшњост архитектуре односно објеката на њихово зрачење, просторним експериментима модерне посвећују мање пажње. По Хичкоку и Џонсону модерне зграде треба да изгледају лако и примањују велике глатке површине примењујући облоге од дрвета и керамичке панеле и стакло док је непожељно малтерисање као и грубе бетонске површине које су се употребљавале у време [[Архитектура брутализмабрутализам|брутализма]] које чине објекте тешким док их стаклене преграде чине лаганим и прихватљивим. Ко стилски принцип се поред равних кровова прокламованих [[Ле КорбизијеКорбизје|Ле Корбизијеом]]ом прихватају и једноводни коси кровови.
Међународни стил у току времена првих две десетине година после [[Други светски рат|Другог светског рата]] доминира, са призматичким спратницама и са стакленим фасадним преградама. Међународни стил био је много критикован због монотоности у пројектовању зграда са оваквим фасадама од стакла које су биле униформисане и многобројне у великим градовима света.
Ред 24:
* [[Валтер Гропијус]] (''-{Walter Gropius}-'')
* [[Филип Џонсон]] (''-{Philip Johnson}-'')
* [[Рихард Нојтра|Рихард Неутра]] (''-{Richard Neutra}-'')
* [[Лудвиг Мис ван дер Рое]] (''-{Ludwig Mies van der Rohe}-'')
* [[Ханс Шарон]] (''-{Hans Scharoun}-'')
 
== Литература ==
* Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad [[1971|1971.]]
* Sophie Daria Le Corbusier sociolog urbanismu-Praha [[1967|1967.]]
* истоимени чланак немачке Википедије