Мејоза — разлика између измена

54 бајта додата ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
'''Мејоза''' је [[ћелијска деоба]] у којој се број [[хромозом]]а у новонасталим ћелијама редукује на половину у односу на мајке ћелије. Мејозом се из обичних ћелија организма стварају [[полна ћелијагамет|полне ћелије]].
 
С обзиром да се број хромозома у кћеркама ћелијама у односу на мајку ћелију смањује на пола, ова деоба се назива и редукциона (лат. reductio = смањење). [[Оксидо-редукција|Редукција]] броја хромозома обавља се у првој деоби, означеној као мејоза 1, када се мајка-ћелија (2n број хромозома) подели на две кћерке-ћелије (n број хромозома). У другој деоби, мејози 2, се обе новонастале кћерке-ћелије (са n бројем хромозома) поделе. Крајњи резултат мејозе су 4 кћерке-ћелије које имају [[хаплоидан]] број хромозома и по особинама се разликују од мајке ћелије.
 
[[СликаДатотека:Meosis4.jpg|десно|300п|мини|Мејоза]]
 
== Фазе мејозе ==
* диплотен
* дијакинезис.
* Прва подфаза профазе 1 је '''[[лептотен]]'''. У њој почиње [[кондензација|кондезовање]] [[хроматин]]а па се хромозоми уочавају као кончасте творевине везане својим крајевима за [[једарни овој]]. Хромозом се састоји од 2 хроматиде, али су оне приљубљене једна уз другу па се не уочавају.
* У '''[[зиготен]]у''' долази до спаривања [[хомологи хромозоми|хомологих хромозома]] тј. [[синапса хромозома|синапси]]. Пар хомологих хромозома назива се [[хомологи хромозоми|бивалент]] или [[хомологи хромозоми|тетрада]] (грч. tetra = четири, зато што сваки бивалент има 4 хроматиде).
* У '''[[пахитен]]у''' долази до [[кросинг-овер]]а (енгл. crossing-over=прелазак на другу страну) који представља размену генетичког материјала између [[хроматида|несестринских хроматида]] хомологих хромозома. После извршеног кросинг-овера хромозом из мајчине гарнитуре садржи део очевог хомологог хромозома и обрнуто.
Мејозом се одржава сталан број хромозома из [[генерација|генерације]] у генерацију (родитељи, њихова деца, унуци итд.). Када се број хромозома у полним ћелијама не би редуковао, дошло би до његовог дуплирања у свакој наредној генерацији. Израчунато је да би код [[човек]]а, у том случају, на крају десете [[генерација|генерације]] број хромозома износио 23552.
 
Случајан распоред мајчиних и очевих хромозома (само што они нису чисто мајчини или очеви јер се извршио кросинг-овер) у [[полна ћелијагамет|полним ћелијама]] доводи до огромне [[Генетика|генетичке]] разноврсности потомства. Тако број могућих [[комбинација]] 23 хромозома у [[гамет]]има човека износи 2²³ ≈ 8 000 000, што значи да човек може, према комбинацијама хромозома, да образује 8 000 000 различитих полних ћелија.
 
=== Гаметогенеза ===
Образовање полних ћелија (гамета) човека назива се [[гаметогенеза]] (genesis = постанак). Разликују се два типа гаметогенезе:
* [[сперматогенеза]] (образовање [[сперматозоид]]а) и
* [[оогенеза|овогенеза]] (образовање јајне ћелије, [[јајна ћелија|ovum]] = [[јајна ћелија]]).
 
При сперматогенези од једне ћелије мејозом постају 4 сперматозоида и сви су функционални (имају способност да оплоде јајну ћелију). У женском полу од једне такође настају 4 ћелије, али је само једна од њих функционална – јајна ћелија, док остале три пропадају.
256.125

измена