Милица Вучинић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
{{Херој Ж
|дидаскалија=МИЛИЦА ВУЧИНИЋ
|слика=[[СликаДатотека:Milica Vucinic.jpg|200п]]
|опис слике=Милица Вучинић
|датум рођења=[[10. мај]] [[1921]].
|место рођења=[[Церово (Никшић)|Церово]], код [[Никшић]]а
|држава рођења=<br />{{зас|СРЈ}} [[Краљевина Југославија|Краљевство СХС]]
|датум смрти=[[20. март]] [[1943]]. ('''23''' год.)
|место смрти=[[Шипачно (Невесиње)|Шипачно]], код [[Невесиње|Невесиња]]
|држава смрти=<br />{{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
|професија=
|КПЈ=[[1941]].
Ред 24:
Током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]], све троје су ступили у герилски одред у селу [[Драговића Поље|Драговљићима]]. Бошко је био секретар Општинског, а потом члан Среског комитета СКОЈ-а. Ђорђије је био [[политички комесар]] Драговољске партизанске чете, а Милица болничар те чете. Фебруара [[1942]]. године, по наређењу [[Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе|Главног штаба НОП одреда Црне Горе]], Штаб [[Никшићки партизански одред|Никшићког партизанског одреда]] формирао је батаљон од 450 бораца и упутио га у помоћ [[Комски партизански одред|Комском партизанском одреду]], који се налазио у [[Васојевићи]]ма. Милица и њен брат Ђорђије били су борци овог батаљона.
 
За свега неколико дана борби, Батаљон, у коме су били Милица и њен брат, успео је да очисти од [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], територију Роваца и Прекобрђа и избије у Штавањ на правцу [[Лијева Ријека (Подгорица)|Лијеве Ријеке]]. У јурушу, током једне од ових борби, погинуо је Миличин брат Ђорђије. Милица је тада узела његов опасач, пушку и бомбе и одлучила да место брата настави даљу борбу против окупатора. Заједно са батаљоном учествовала је у тешким борбама током [[Трећа непријатељска офанзива|Треће неприајтељске офанзиве]]. После формирања [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]], јуна [[1942]]. године, Милица је укључена у Прву чету Првог батаљона.
 
Нарочито се истакла у борбама бригаде од [[22. јул]]а до [[2. август]]а [[1942]]. године, током пробоја правцем [[Врбница]]-[[Прозор (град)|Прозор]], као и на планинама Требилини, [[трескавица|Трескавици]] и Забрђу. По доласку бригаде у [[Босанска крајинаКрајина|Босанску крајину]] и централну [[Босна|Босну]], Милица је због својих дотадашњих залуга постављена за политичког делегата вода. Учествовала у свим борбама, а послебно се истакла током [[ЧетвртаОперација непријатељскаВајс офанзиваI|Четврте непријатељске офанзиве]] - у борбама и јуришу на [[Прозор (град)|Прозор]], [[Коњиц]] и [[Невесиње]]. У борбама за Прозор учествовала је као [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаш]] и јуришала је на непријатељске бункере.
 
Погинула је [[20. март]]а [[1943]]. године у борбама против четника, код села [[Шипачно (Невесиње)|Шипачно]], у близини [[Невесиње|Невесиња]]. Недуго потом, у борбама током [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], погинуо је и Миличин старији брат Радован.