Милорад Арсенијевић — разлика између измена

| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]

| клубови = [[ФК Мачва|Мачва]] <br /> [[ФК Београдски Спортспорт Клубклуб|БСК]]

| тренерски_клубови = [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]] <br /> [[ФК Железничар Београд|Железничар Београд]]

| репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]] [[СликаДатотека:Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg|25п]]

Иако је рођен у [[Смедерево|Смедереву]], одрастао је у [[Шабац|Шапцу]] у који се преселио са породицом због службе његовог оца, књиговође. Фудбал је почео да игра у подмлатку [[Шабац|шабачке]] [[ФК Мачва|Мачве]] и веома брзо је постао првотимац. Након матуре, отишао је у [[Београд]] на студије. Један навијач [[ФК Београдски Спортспорт Клубклуб|БСК-а]] из Шапца препоручио га је овом клубу заједно са Миканчетом Јовановићем - Србиновцем. Два Мађара, Лаки и Вечер, који су тада играли за БСК и истовремено били тренери, изабрали су само Арсенијевића иако је Јовановић важио за бољег играча.

Одмах је ушао у први тим. Одиграо је две-три утакмице на позицији десне полутке па је враћен на позицију халфа, на којој је играо све до краја каријере. У својој првој међународној утакмици у дресу [[ФК Београдски Спортспорт Клубклуб|БСК-а]] против [[ФК Слован Братислава|Слована]] из [[Братислава|Братиславе]], чувао је чувеног Екла. Сутрадан је [[Политика (новине)|Политика]] донела његову слику и текст под насловом: „Млади Арсенијевић је право фудбалско откровење“.

Од [[1927]]. до [[1936]]. године одиграо је 52. утакмица за [[Фудбалска репрезентација Југославије|репрезентацију Југославије]], са којом је учествовао на [[Летње олимпијске игре 1928.|Деветим Олимпијским играма]] у [[Амстердам]]у, [[1928]]. године. Учествовао је и на [[Светско првенство у фудбалу 1930.|Светском првенству 1930.]] у [[Монтевидео|Монтевидеу]]. Дебитовао је [[10. априлааприл]]а [[1927]]. у пријатељској утакмици против [[Фудбалска репрезентација Мађарске|Мађарске]] (0-3) у [[Будимпешта|Будимпешти]], а последњу утакмицу у дресу националног тима одиграо је [[13. децембар|13. децембра]] [[1936]]. против [[Фудбалска репрезентација Француске|Француске]] (0-1) у [[Париз]]у.

Селектор [[Фудбалска репрезентација Југославије|репрезентације]] је био у три наврата од [[1946]]. до [[1954]], што самостално, што као члан селекторске комисије. Прво је био члан селекторске комисије са [[Александар Тирнанић|Александром Тирнанићем]], па је затим три године самостално водио репрезентацију. Након тога је поново био члан селекторске комисије са [[Лео Лемешић|Леом Лемешићем]] и поново са [[Александар Тирнанић|Александром Тирнанићем]]. У том периоду репрезентација је учествовала два пута на [[Летње олимпијскеОлимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|Олимпијским играма]] [[Летње олимпијске игре 1948.|1948.]] и [[Летње олимпијске игре 1952.|1952.]] На оба та такмичења репрезентација је освојила сребрну медаљу. Под његовим водством репрезентација је учествовала и на [[Светско првенство у фудбалу 1950.|Светском првенству 1950.]] у [[Бразил]]у.

* [[Монтевидео, Бог те видео!]]