Милош Минић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 43:
Године 1938. Милош Минић је био изабран за члана Универзитетског комитета КПЈ у Београду, али убрзо затим одлази на рад у Покрајински комитет СКОЈ-а за Србију, а онда у [[Чачак]] као члан Окружног комитета КПЈ. Због активног политичког рада био је прогањан и хапшен неколико пута. Минић је после општинских избора 1938. године, заједно са [[Мома Марковић|Момом Марковићем]] написао брошуру - „Ко има право да говори у име Београда?“. У њој је извршена анализа избора, приказан терор који је Влада предузимала против [[Комунизам|комунистичких]] симпатизера и најзад њен политички пораз. Ова брошура илегално штампана у [[Крагујевац|Крагујевцу]], је одмах откривена, а Милош Минић и [[Мома Марковић]] су били прогоњени.
 
У Београду је Минић завршио [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] 1938. године и вратио се у Чачак, где је радио као [[адвокат]]ски приправник и члан Окружног комитета КПЈ. Због његовог политичког деловања, тадашње Министарство унутрашњих послова је у мају [[1940]]. године донело решење да се Милош Минић интернира у [[сабирни логор|концентрациони логор]] у [[Билећа|Билећи]], због чега је поново прешао у илегалност. Покрајински комитет КПЈ за Србију упутио га је у [[Крушевац|Крушевачки]] округ на рад. Партијска организација Крушевачког округа била је разбијена после две велике провале (1935. и [[1937]]). Требало је хитно обновити и развити партијску организацију. У условима појачаних полицијских претњи био је то тежак задатак, али и велико искушење. Непосредно пред [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пету земаљску конференцују КПЈ]] одржана је окружна партиска конференција, на којој је Милош Минић био изабран за секретара Окружног комитета КПЈ за Крушевац.
 
=== Народноослободилачка борба ===