Милош Марковић (револуционар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 9:
| датум_смрти =[[11. август]] [[1933]]. ('''32''' год.)
| место_смрти =[[Москва]], [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]]
| држава_смрти =<br />{{зас|СССР}} [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]
|професија=браварски радник
|КПЈ=[[1920]].
Ред 18:
Рођен је [[1901]]. године у [[Ужице|Ужицу]]. Потицао је из многочлане радничке породице, био је друго од укупно петоро деце. Године [[1911]]. умрла му је мајка, а идуће [[1912]]. године отац му је отишао у рат (учествовао је у оба [[Балкански ратови|балканска рата]] и [[Први светски рат|Првом светском рату]]). Све до завршетка Првог светског рата морао је сам водити бригу о себи.
После завршетка рата, [[1920]]. године напустио је Ужице, јер није могао да се запосли и отишао је у [[Ниш]], где је у железничкој радионици изучио браварски занат. У Нишу се укључио у револуционарни раднички покрет, мада је прва сазнања о радничком покрету добио у кући од оца Спасоја који је био синдикални руководилац и члан Српске социјалдемократске партије. Априла 1920. године је учествовао у великом штрајку железничких радника, а убзо потом је примљен у чланство [[
Иако веома млад био је велики агитатор и борац за радничка права. Иступао је на конференцијама и синдикалним зборовима у Нишу. Био је секретар Месног комитета СКОЈ-а за Ниш, а током [[1924]]. године и један од функционера [[Независна радничка партија Југославије|Независне радничке партије Југославије]] (НРПЈ) у Нишкој области. Током боравка у Нишу био је један од оснивача првог [[ФК Раднички Ниш|радничког спортског друштва у Нишу]].
Ред 26:
Године [[1926]]. је постао секретар Окружног комитета КПЈ за Ниш и члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Године [[1927]]. је био један од организатора [[Празник рада|Првомајске прославе]] у Ужицу, на којој се окупило око 500 радника. Полиција се покушала да растера раднике, чему се Милош супротставио због чега је био ухапшен. Сутрадан по његовом хапшењу радници железничке радионице су ступили у штрајк и тражили да се Милош и још двојица радника пусте из затвора. Због велике солидарности железничких радника, и опасности да дође до прекида железничког саобраћаја полиција је пустила ухапшене.
Крајем 1927. године био је изабран за делегата КПЈ на Саветовању руководећег актива КПЈ у Извршном комитету [[Коминтерна|Коминтерне]]. Марта [[1928]]. је са групом другова пошао у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], али су у [[Грац]]у били ухапшени у спроведени у Југославију. Тада је у затвору у Марибору одлежао шест недеља. Јуна 1928. године је био именован за секретара Покрајинског комитета КПЈ за Србију, али ову функцију није преуезо услед [[Политички сукоби у СКЈ|фракцијских борби у КПЈ]]. Милош је припадао револуционарном језгру партије, па су припадници „десне фракције“ били против његовог именовања.
После завођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. године Милош је по налогу КПЈ напустио земљу и прешао у Совјетски Савез, где је [[1931]]. завршио [[Међународна лењинска школа|Међународну лењинску школу]]. Потом постаје професионални револуционар - члан Привременог руководства КПЈ. Кретао се међу југословенском комунистичком емиграцијом у [[Париз]]у, [[Москва|Москви]], [[Беч]]у и [[Берлин]]у, а неколико пута је долазио и у [[Југославија|Југославију]].
Био је веома активан, упркос болести - [[
У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] једна чета [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]] је носила његово име.
| |||