Билинопољска изјава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
референце и литература, нови подаци; остало
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Билинопољска изјава''' је документ у којем су поглавари [[Црква босанска|цркве босанске богумилске цркве]], пред изаслаником римског папе, изјавили да се одричу своје јереси. Изјава је потписана [[8. април]]а [[1203]]. године на [[Билино Поље|Билином пољу]] код Зенице, а изјаву су потписали: босански [[кулин|бан Кулин]], дубровачки [[архиђакон Марин]], као и седампоглавари богумилскихцркве поглаварабосанске, међу којима [[дјед Драгич]] и „гости“ [[Љубин]] и [[Дражета]]. После потписивања изјаве, Љубин и Дражета су отишли угарском краљу [[Емерик]]у и пред њим [[30. април]]а положили заклетву да ће се држати одлука из изјаве. Ова изјава била је само формалног карактера, јер су се богомилски поглавари цркве босанске, упркос потписаној изјави, и даље држали своје вере. Билинопољска изјава представља значајан историјски извор за познавање верских и политичких прилика у [[босна у средњем веку|средњовековној Босни]].
:
== Карактер Билинопољске изјаве ==
 
:
“По овој Бјепољској изјави виде се, да je Црква босанска у то време имала своје манастире, монахе и монахиње и монашке старешине, како то, према изворима, јеретици богомили нису имали. Исто тако из ње се види, да су уз манастире биле цркве које нису могле бити без олтара и крстова, и свештеника који суслужили, причешћивали, исповедали и делили епитимију. Али се види и то да се све није слагало са обредима у католичкој цркви, па су за то прваци босанских монаха у име своје и свих осталих монаха обећали, да ће убудуће при испуњавању религиозних обреда тачно придржавати наредаба и заповеди римске цркве. Из тога факта што су се босански монаси звали крстјанима и што су обећали, да неће код себе примати никаква манихејани другога јеретика и да неће носити косе и шареног одела, не може се закључити да су то били јеретици, како мисли Рачки.
Напротив, по нашем мишљењу, из те Бјелопољске изјаве се види, да субосанскимонаси, који су је потписали, као и они, које
су ови представляли, били православии. Православних словенских манастира и монаха било je у средњем веку не само у Босни, него и у Далмацији и другим југословенским странама на западу. А при томе потписани босански монаси на тој изјави изрично кажу, да се одричу шизме и признају римску цркву, т.ј. одричу се источне православие цркве и признају западну, католичку цркву.” (П. Благојев; према Глушац, 1992).<ref>Глушац, стр. 110-111</ref>
 
:
== Дио Билинопољске изјаве ==
:
''<big>“да ћемо се придржавати наредаба и заповеди свете римске цркве, и у животу и понашању својем, и да ћемо joj бити послушни и живети по њезиним прописима, јамчећи за себе и за све, који су од наше заједнице, са својим поседом и целим иметком, ако би икада убудуће били присталице јеретичке заблуде. Најпре се одричемо шизме (abrenuntiamus scismati), којом смо озлоглашени и признајемо римску цркву за своју мајку и главу цело га црквенога јединства”</big>''<ref>Глушац, стр. 109-110</ref>
== Види још ==
* [[Црква босанска]]
* [[Списак дједова цркве босанске|Списак богумилских владара]]
* [[Бановина Босна]]
 
:
== Референце ==
{{reflist}}
:
== Литература ==
* [[Васо Глушац]], ''„Истина о богомилима : историјска расправа “'', [[Београд]]: Књижевне новине [[1992]]. ISBN 86-7895-003-X (Брош.)
{{Богумилство}}
{{БУСВ}}