[[Примати]] су се раширили подељени током епохе миоцена, постајући широко распростањени по старом свету. У ствари, до краја ове епохе, људски преци су се одвојили од предака [[шимпанзашимпанзе|шимпанзи]] пратећи њихов сопствени еволуциони пут. Као и у олигоцену, травната површина је наставила да се шири док је опсег шуме ишчезавао. У миоценским морима, шуме [[алгаалге|алги]] су се први пут појавиле и ускоро су постале један од најпродуктивнијих земљиних [[екосистем]]а.<ref>[http://www.bbc.co.uk/nature/history_of_the_earth/Miocene Миоцен, -{ВВС}-]</ref> Животиње и биљке миоцена биле су потпуно прилагођене. Птице и [[сисарсисари]]и били су добро утемељени. Ајкуле, [[делфин]]и и алге су се ширили. Миоценска епоха је од посебног значаја за геологе и палеоклиматологе јер су се главне фазе подизања [[Хималаји|Хималаја]] догодиле током ње, утичући на [[монсунс]]ке циклусе у Азији, који су повезани са глацијацијама на северној хемисфери.<ref>{{cite journal
|title=Evolution of Asian monsoons and phased uplift of the Himalaya Tibetan plateau since Late Miocene times
