Михаило Миловановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 19:
== Биографија ==
Један од оснивача ''Удружења ликовних уметника Србије'', ратни сликар Врховне команде српске војске у [[Први светски рат|Првом светском рату]], аутор чувених портрета српских војвода [[Радомир Путник|Радомира Путника]], [[Живојин Мишић|Живојина Мишића]], [[Степа Степановић|Степе Степановића]] и [[Петар Бојовић|Петра Бојовића]], генерала [[Павле Јуришић Штурм|Павла Јуришића Штурма]], краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] и регента [[
После каменорезачког заната од кога је одустао и годину дана проведених на усавршавању у школи Антона Ажбеа у [[Минхен]]у, 1905. године Миловановић је у Минхену постао студент Академије лепих (ликовних) уметности, прво код професора Лудвига Хертериха, а потом у класи његовог наследника Хуга фон Хабермана.
Ред 25:
Миловановић је дипломирао 1909. године на ликовној Академији у Минхену, а у земљу се вратио на почетку [[Балкански ратови|Балканских ратова 1912]]. као добровољац. Почетак I светског рата је дочекао на усавршавању у [[Праг]]у, био ухапшен и после бекства из прашког затвора, преко Немачке, Пољске, Украјине, Црног мора и Румуније, стигао је да се прикључи на ратишту својој Дринској дивизији и са српском војском преживео њену голготу.
Израдио је споменике архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије [[Хаџи Мелентије|Хаџи Мелентију]] у манастиру Рача, команданту Златиборског комитског одреда мајору [[Коста Тодоровић (ратник)|Кости Тодоровићу]] у [[Сребреница|Сребреници]] (који су порушиле [[усташе]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]]), српским ратницима у [[Градска општина Младеновац|Младеновцу]] (оскрнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба), споменик на [[Први светски рат|Крфу]] погинулим војницима [[Дринска Дивизија|Дринске дивизије]], мермерни иконостас у православној цркви у Младеновцу (1926 — 1929).
Изложбе његових слика у периоду имеђу два светска рата биле су прворазредан културни догађај, а хроничари су забележили да је изложба [[1938]]. у павиљону „[[
Његово сликарство карактерише преплитање реализма, симболизма и импресионизма, у динамичком процесу сталних преображаја и потраге за препознатљивим изразом, лакоћа прилагођавања различитим формама, уз постојано уверење да је народна традиција и извор и исходиште уметничког подухвата.
| |||