Мића Марковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 6:
| датум_смрти =[[24. октобар]] [[1967]]. ('''80''' год.)
| место_смрти =[[Београд]], {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]]
| држава_смрти =<br />{{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]
|професија=учитељ
|КПЈ=[[1919]].
Ред 20:
Рођен је [[1887]]. године у [[Сокобања|Сокобањи]]. Учитељску школу је завршио у [[Алексинац|Алексинцу]].
Још као ученик прихватио је [[Социјализам|социјалистичке]] идеје. Године [[1905]]. учланио се у [[Српска социјалдемократска партија|Српску социјалдемократску странку]] [[Димитрије Туцовић|Димитрија Туцовића]], а [[1907]]. године је био један од двадесет осам учитеља и учитељица који су били оснивачи Клуба учитеља социјалдемократа, који је био прва учитељска политичка организацији у Србији. Циљ ове организације је био преображај основне школске наставе у смислу начела српске социјалдемократије.
Године [[1910]]. био је премештен са службом у село [[Поповић (Сопот)|Поповић]], на [[Космај]]у, где је касније основао породицу и живео дуги низ година. Од [[1912]]. до [[1918]]. године учествовао је у [[Први балкански рат|Првом]] и [[Други балкански рат|Другом балканском]] и [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Ратовање је започео као командир батерије, а завршио као атиљеријски капетан прве класе. Посебно се истакао у борбама на [[Солунски фронт|Солунском фронту]], где је [[1916]]. године био одликован [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Карађорђевом звездом]].
Ред 26:
После Првог светског рата вратио се у Поповић и наставио са својим учитељским послом. Године [[1919]]. је постао члан тада основане [[Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста)|Социјалистичке радничке партије Југославије]] (СРПЈк), а идуће [[1920]]. је био делегат на [[Други конгрес КПЈ|Другом конгресу КПЈ]] у [[Вуковар]]у. Био је веома политички активан у [[Космајски срез|Космајском срезу]]. Створио је веома јаку партијску организацију, која је на општинским изборима августа 1920. године успела да победи и освоји власт у тадашњој општини [[Мали Поповић]].
После доношења „[[Обзнана|Обзнане]]“, децембра 1920. године и почетка прогона [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и њених чланова Мића је наставио политички да делује преко учитељских удружења и других сродних организацја. Био је један од најистакнутијих опозиционара и бораца против режима на Космају, кога нису заплашила ни полицијска шиканирања. Имао је велики углед код великог броја становника Космаја. Неколико пута је добијао решење о премештању његове учитељске службе из села Поповића, али су сваки пут локални сељаци одлазили у [[Сопот]] и бунили се, па је тако сваки пут то решење повлачено и он је до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] остао ту са службом.
Био је међу првих четрдесет чланова учитељске културно-издавачке задруге „Вук Караџић“ у [[Београд]]у, која је била основана на иницијативу КПЈ и која је окупљала учитеље-комунисте, као и друге наредне учитеље. Године [[1938]]. је веома активно учествовао у предизборној кампањи за парламентарне изборе, на којима је у космајском срезу победу однео кандидат опозиционе Д[[Демократска странка (Југославија)|емократске странке]], иначе симпатизер КПЈ.
Ред 34:
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], живео је у Београду, где је обављао дужност начелника за просвету Београдског округа. Веома пожртвовано је радио на обнављању и организовању школа. После укудању Београдског округа, [[1947]]. године, почео је да ради као инспектор у Савету за провесту [[Социјалистичка Република Србија|Народне Републике Србије]].
Умро је [[24. октобар|24. октобра]] [[1967]]. године у Београду.
Носилац је [[Албанска споменица|Албанске споменице]] и других одликовања, међу којима је и [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Карађорђева звезда]].
=== Породица ===
У браку са супругом Анђом имао је четворо деце - синове [[Мома Марковић|Момчила-Мому]], [[
Синови Мома и Дража, били су организатори [[Србија у Народноослободилачкој борби|устанка у Србији 1941. године]]. Мома је у току НОР-а најпре био инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а касније политички комесар [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОВ и ПО Србије]]. После ослобођења је био партијски и државни функционер, а одликован је и [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Дража је током читавог рата био на [[Космај]]у у [[Космајски партизански одред|Космајском одреду]], а после рата је био један од најистакнутијих партијских и државних функционера.
| |||