Модернизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 4:
== Карактеристике ==
У том значењу појам је преузет из француског језика. У немачкој литератури се користио термин [[модернизам|модерна]]. Поред тога овај израз се користио да означи и [[Натурализам (књижевност)|натурализам]], [[декаденца|декаденцу]], [[импресионизам]], [[симболизам]], [[футуризам]], [[дадаизам]], [[експресионизам]], [[неоромантизам]], [[надреализам]], [[егзистенцијализам]].
Термин „модерна“ се почео употребљавати у доба [[Ренесанса|ренесансе]] као обележавање уметности за разлику од античке уметности у [[Италија|Италији]] "arte moderna" за разлику од "arte antica" и како је у средњем веку [[средњовековна уметност]] схватана као доба назадовања у уметности овај појам је обележавао позитивне тенденције и напредак. У [[19. век]]у се овај израз употребљава за обележавање уметности која има напредне квалитете. У ширем смислу речи се данас овим појмом обележава уметност из краја [[19. век]]а и прве половине [[20. век]]а.<ref name="ПКС">''Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha [[1964|1964.]]''</ref>
Термин модерно се не мора једнозначно употребљавати. Поред тога се употреба овог појма употребљава за обележавање савремености односно [[Савремена уметност|савремене уметности]].
Ред 25:
[[Алберт Ајнштајн]] релативизује важност еуклидске геометрије и [[Исак Њутн|Њутнове]] класичне физике проглашавајући их само посебним случајем једне другачије истине. Простор и време нису апсолутни – вишедименузионалност – закривљеност простора и времена - Општа и Специјална теорија релативитета... Тврди се «немогуће», да о једном догађају, постоје две потпуно опречне и мада искључиве, ипак истине (да је неко кретање истовремено и праволинијско и криволинијско). Ајнштајн нерелативизује утисак о истини већ саму истину.
Ту су и [[Ернест Радерфорд]] и [[Нилс Бор]]. Руши се мит о култу недељивости АТОМА. Ушавши у његову структуру, великани упозоравају да нема вечно важећих истина, нити апсолутне невиности, као и [[Макс Планк|Планкова]] [[Квантна
У филозофији: ... [[Фридрих Ниче|Ниче]], [[Мартин Хајдегер|Хајдегер]], [[Освалд Шпенглер|Шпенглер]] ...
У психологији: [[
Психоанализа сондира најтајанственије и најмрачније просторе подсвесног, тврдивши да он, ма како недоступан и невидљив, у потпуности одређује видљиви универзум свесног.
Ред 51:
* [[Архитектура експресионизма]]
* [[Конструктивистичка архитектура]]
* [[Међународни стил у архитектури|Интернационални стил у архитектури]]
* [[Брутализам|Архитектура брутализма]]
* [[Органска архитектура]]
| |||