Мождани живци — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: уклоњен шаблон: Link GA)
м (Бот: исправљена преусмерења)
'''Мождани''' или '''лобањски живци''' ({{јез-лат|nn. craniales}}) су део [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], а чине их групе моторних, сензитивних и мешовитих нервних влакана који инервишу мишиће и жлезде. Називају се лобањским или кранијалним нервима јер излазе из [[мозак|мозга]] (тачније можданог стабла) и напуштају лобањску дупљу кроз коштане отворе, канале и пукотине. Постоји тринаест парова ових [[живац]]а, који се означавају нулом и [[римски бројеви|римским бројевима]] (од -{I}- до -{XII}-). Њихови називи су одраз опште дистрибуције и функције.<ref>{{Cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |id=ISBN 86-387-0604-9}}</ref><ref>{{Cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=[[Научна књига]] |location=Београд, Загреб |year=1987}}</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
''Моторни лобањски живци'' ([[живац покретач ока|-{III}-]], [[трохлеарни живац|-{IV}-]], [[живац одводилац|-{VI}-]], [[помоћни живац|-{XI}-]] и -{[[подјезични живац|-{XII}-]]) полазе од моторних једара у можданом стаблу и спроводе надражаје (сигнале) ка [[попречно-пругасти мишић|попречно-пругастим мишићима]] на периферији. Њихова влакна чине дуги аксонски продужеци или неурити [[нервна ћелијанеурон|нервих ћелија]]. ''Сензитивни'' или ''чулни лобањски живци'' ([[крајњи живац|0]], [[мирисни живци|-{I}-]], [[видни живац|-{II}-]] и [[тремно-пужни живац|-{VIII}-]]) преносе информације у супротном смеру, односно од чулних органа на периферији до ганглиона. Одатле полазе тзв. постганглијска влакна која се завршавају у одговарајућем можданом центру, тј. у сензитивним једрима можданог стабла. Трећу скупину чине ''мешовити живци'' ([[трограни живац|-{V}-]], [[живац лица|-{VII}-]], [[језично-ждрелни живац|-{IX}-]] и [[живац луталац|-{X}-]]) који садрже и моторна и сензитивна нервна влакна. Поједини кранијални нерви ([[живац покретач ока|-{III}-]], [[живац лица|-{VII}-]], [[језично-ждрелни живац|-{IX}-]] и [[живац луталац|-{X}-]]) садрже и парасимпатичка влакна која припадају [[аутономни нервни систем|аутономном нервном систему]], а служе за инервацију [[глатки мишић|глатке мускулатуре]] и [[жлезде|жлезда]].<ref>{{Cite book |author=Moore K |title=Clinically Oriented Anatomy |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |year=2005}}</ref><ref>{{Cite book |author=Марушић А |title=Анатомија човјека |publisher=Медицинска наклада |year=2002}}</ref>
 
Нервна влакна кранијалних живаца су подељена у пет функционалних група:
* ''специјални висцерални еферентни аксони'' који инервишу попречно-пругасте мишиће који су настали од фарингеалних лукова,
* ''општа висцерална аферентна влакна'' која доносе чулне информације из висцералних органа,
* ''општа соматска аферентна влакна'' која доносе чулне информације из [[кожакожни систем|коже]] и [[слузокожа|слузокожних мембрана]] и
* ''специјална соматска'' и ''висцерална аферентна влакна'' која преносе посебне чулне информације, као што су [[мирис]], [[укус]], [[чуло вида|вид]], [[слух]] и [[равнотежа]].
 
 
|align="center"|-{III}-
|align="center"|[[Живац покретач ока]]
|Инервише [[горњи прави мишићмишићи очне јабучице|горњи]], [[доњи прави мишићмишићи очне јабучице|доњи]] и [[прави мишићи очне јабучице|унутрашњи прави мишић]], [[доњи коси мишић]], [[мишић подизач горњег очног капка]], [[мишић сфинктер зенице]] и [[цилијарни мишић]].
|-
|align="center"|-{IV}-
|align="center"|-{V}-
|align="center"|[[Трограни живац]]
|Састоји се од [[офталмичкиофталмични живац|офталмичког]] (-{V<sub>1</sub>}-), [[горњовилични живац|горњовиличног]] (-{V<sub>2</sub>}-) и [[доњовилични живац|доњовиличног живца]] (-{V<sub>3</sub>}-), а служи за пријем сензорних информација из подручја лица и инервацију [[мастикаторни мишићи за жвакање|мастикаторне мускулатуре]].
|-
|align="center"|-{VI}-
|align="center"|[[Живац одводилац]]
|Инервише [[прави мишићи очне јабучице|спољашњи прави мишић]].
|-
|align="center"|-{VII}-
|align="center"|[[Живац лица]]
|Инервише [[мимични мишићи главе|мимичну мускулатуру]] и [[мишић узенгије]], прима чулне информације из предње 2/3 [[језик (орган)|језика]] и обезбеђује секретомоторну инервацију за [[сузна жлезда|сузне]] и [[пљувачне жлезде]] (осим [[паротиднадоушна жлезда|паротидне]]).
|-
|align="center"|-{VIII}-
|align="center"|-{IX}-
|align="center"|[[Језично-ждрелни живац]]
| Инервише [[стилофарингеални мишић]], прима чулне информације из задње трећине језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за [[паротиднадоушна жлезда|паротидну жлезду]].
|-
|align="center"|-{X}-
|align="center"|[[Живац луталац]]
|Инервише мускулатуру [[ждрело|ждрела]], [[гркљан]]а, [[меко непце|меког непца]] и [[једњак]]а, глатку мускулатуру [[душник]]а, [[плућа]] и [[дигестивнисистем тракторгана за варење|дигестивног тракта]], [[срчани мишић]], контролише мишиће задужене за стварање гласа и резонанције, пружа парасимпатичка влакна за већину грудних и трбушних [[Орган (анатомија)|органа]], прима чулне информације из разних структура итд.
|-
|align="center"|-{XI}-
256.125

измена