Мржња — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 7:
[[Рене Декарт]] је дефинисао мржњу као свјесност да је неко или нешто лоше, у комбинацији са јаком потребом да се од тога удаљи. [[Барух Спиноза]] је дефинисао мржњу као тип бола чији узрок лежи у спољашњим изворима. [[Аристотел]] је посматрао мржњу као жељу за уништењем нечега што је неизљечиво временом. [[Дејвид Хјум]] је мржњу сматрао осјећањем које се не може умањити и које се уопште не може дефинисати.<ref>-{Royzman, E. B., McCauley, C. & Rozin, P. (2005). From [[Платон|Plato]] to Putnam: Four ways to think about hate. In The Psychology of Hate by Sternberg, R. (Ed.).}-</ref>
У психологији, [[Сигмунд Фројд]] је дефинисао мржњу као стање [[ид, его и супер его|ега]] које жели да уништи извор своје несрећности.<ref>-{Freud, S. (1915). The instincts and their vicissitudes.}-</ref> У нешто модернијем становишту, у књизи ''-{Penguin Dictionary of Psychology}-'' (психолошки рјечник) мржња се описује као „дубоко, трајно, јако осјећање које изражава анимозитет, љутњу и непријатељство према особи, групи или предмету“<ref>-{Reber, A.S., & Reber, E. (2002). The Penguin dictionary of psychology. New York: Penguin Books.}-</ref>. Пошто се сматра да је мржња дуготрајно осјећање, многи психолози сматрају да је то више трајни став особе него (привремено) емоционално стање.
== Савремена истраживања ==
| |||