Музичка лествица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
[[Датотека:Cdur.png|right|thumb|309px|[[Це-дур]] лествица]]
'''Музичка лествица''' означава низ од осам узастопних [[тон]]ова (седам тонова различитог назива, и осми тон који представља поновљено име првог тона) разврстаних у октаве, који се називају према словном означавању. Тонови у лествици се могу читати по [[абецедаалфабет|абецеди]] и по [[солмизација|солмизацији]]. По абецеди тонови су: c (це), d (де), e (е), f (еф), g (ге), a (а) i h (ха), а по солмизацији су: до (или ут), ре, ми, фа, сол (или со), ла, си (или ти), до. Користе се и [[предзнак (музика)|предзнаци]]: повицилице (♯), снизилице (♭) и разрешилице (♮). Повисилицом се тон повишава за [[полустепен]] и додаје се наставак -ис (цис, дис, фис), снизилицом се тон снижава за полустепен и додаје се наставак -ес (цес, дес, фес), а разрешилицом се повишени или снижени тон разрешава, враћа у првобитно стање (без предзнака). Такође се тонови могу и дупло повишавати (x) (цисис, дисис, фисис) и дупло снижавати (♭♭) (цесес, десес, фесес).
 
== Изузеци ==
Ред 16:
 
=== Дур ===
Дурска лествица (или дур) је основна лествица. Дурске лествице се увек обележавају великим почетним словом. Дур може бити природни, хармонски и мелодијски. Природни дур има полустепене између трећег-четвртог, и седмог-осмог [[ступањстепен|ступња]]. Хармонски дур (молдур) има снижен шести ступањ у односу на природни и тако добијамо полустепене између трећег-четвртог, петог-шестог и седмог-осмог ступња, и степен и по између шестог-седмог. Мелодијски дур има снижен и шести и седми ступањ у односу на природни и тако добијамо полустепене између трећег и четвртог и петог и шестог. Дурска лествица која се прва учи је [[Це-дур]], то је основна лествица јер је једина лествица која нема ниједан предзнак (осим паралелног а-мола), тј. Це-дур је једина дурска лествица која се на [[клавир]]у свира само белим диркама.
 
=== Мол ===
Ред 38:
== Октаве ==
Тонови су распоређени у десет октава: субконтра, контра, велика, мала, прва, друга, трећа, четврта и пета. Ноте субконтра, контра и велике октаве се обележавају великим словом, док се остале ноте обележавају малим (нпр. тон це у свим октавама: -{2C, 1C, C, c, c1, c2, c3, c4}- и -{c5}-). Знакови за обележавање тонова се називају ноте, ноте се по трајању деле на: цела нота, половина, четвртина, осмина, шеснаестина,...). Апсолутну висину тона одређује нотни кључ који се ставља на почетку нотног система, кључеви који постоје су:
* [[Виолински кључ|Ге-кључ]] ([Виолински, Француски [[виолински кључ]])
* [[Бас-кључ|Еф-кључ]] (Бас, басопрофондо, баритон)
* [[Це-кључ]] (Тенор, алт, сопран, мецосопран)