Верски вође из [[шиитишиизам|шијитске]] [[ислам]]ске [[Секта|секте]] [[Зеиди|Зејдије]] успели су да протерају снаге [[Османско царство|Османског царства]] из планинске територије која је касније постала [[Северни Јемен]] негде око средине [[17. век]]а. Али је читав наредни век тај део Јемена остао јако разједињен и практички без икакве централне власти, због изузетно слабих могућности кретања по планинском терену Северног Јемена. [[Османско царство]] вратило се у Јемен [[1849]]. године, и успело да заузме обални појас Северног Јемена, Тихамах. Притисцима на Зејдијске [[Имам|имаме]] успели су их натерати да потпишу споразум којим признају [[Османско царство|османски]] [[suverenost|суверенитет]] и допуштају да се један мањи турски [[гарнизон]] стационира у [[Сана (град)|Сани]].
Међутим Османлије нису никада успели да задобију потпуну контролу над Јеменом и никада нису успели у потпуности да елиминишу отпор локалног зејдијског свештенства (које је имало стварну власт). Нетом пред почетак [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1913]]. године, Османско царство је било присиљено да и службено препусти део своје власти планинској свештеничкој олигархији [[Зеиди]].
