Наелектрисање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Наелектрисање''' или '''електрични набој''' је једна од основних особина неких субатомских честица којом се карактеришу електромагнетне интеракције (интеракције честица са електромагнетским пољем). Наелектрисана материја ствара [[Електромагнетско поље|електромагнетно поље]]. Наелектрисање је узрок електромагнетног поља, а такође подлеже дејству електромагнетних поља. Узајамно дејство наелектрисања и поља је узрок [[
У природи постоје две врсте наелектрисања. Договорено је да се ова наелектрисања обележавају алгебарским знацима „плус“ и „минус“. Употреба алгебарских знакова + и - је у складу са запаженим особинама сила које дејствују између два наелектрисана тела. Наелектрисања различитих знакова се привлаче што одговара чињеници да је производ два броја различитог знака увек негативан. Такође, наелектрисања истог знака се одбијају што је у складу са чињеницом да је производ два броја истог знака увек позитиван.
Наелектрисање је некада сматрано непрекидном и бесконачно дељивом особином. Данас знамо да постоји најмања количина наелектрисања. Она се везује за основно (елементарно) наелектрисање електрона. Свако наелектрисано тело у природи има вишак или мањак електрона. Стога се каже да је количина наелектрисања (некада се зове електрично оптерећење) коначан скуп [[
== Увод ==
Наелектрисање је својство субатомских честица и у природи се јавља само као '''целобројни''' умножак [[
Налектрисање [[макроскопски|макроскопског]] тела је збир наелектрисања свих честица од којих је тело састављено. Често, укупно налектрисање је једнако нули, пошто је број електрона у сваком [[атом]]у једнак броју [[протон]]а, па се њихова наелектрисања поништавају. Појава у којој укупно наелектрисање није једнако нули, и притом су та наелектрисања непокретна и њихова количина се не мења у времену, назива се [[статички електрицитет]]. Даље, чак и када је збир наелектрисања једнак нули, позитивна и негативна нелектрисања не морају бити равномерно распоређена унутар тела (на пример под утицајем спољњег [[електрично поље|електричног поља]]), и онда се за материјал каже да је [[Поларизација|поларизован]], а наелектрисање које настаје услед поларизације назива се [[везано наелектрисање]] (док се додатно наелектрисање донето споља у тело нназива ''слободно наелектрисање''). Уређено кретање наелектрисаних честица у одређеном смеру назива се [[електрична струја]].
[[Међународни систем јединица|СИ]] јединица наелектрисања назива се [[кулон (јединица)|кулон]] и означава се са -{''C''}-. Један кулон садржи око 6.24 × 10<sup>18</sup> елементарних наелектрисања (наелектрисање једног протона или једног електрона). Кулон се дефинише као количина наелектрисања коју у току једне [[
Строго, количина наелектрисања мора бити умножак елементарног наелектрисања -{''e''}- (наелектрисање је [[квант]]овано). Али, пошто је количина наелектрисања просечна, [[макроскопски|макроскопска]] величина, много редова величине већа од елементарног наелектрисања, ефективно може имати било коју [[реалан број|реалну вредност]].
| |||