Нантски едикт — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
'''Нантски едикт''' је закон, који је у [[Нант]]у [[13. април]]а [[1598]]. потписао француски краљ [[Анри IV]]. Едиктом је дао француским [[хугеноти]]ма значајна верска права. Раздвојио је грађанско од верског јединства француске нације. Протестанти се по први пут не третирају као [[шизматици]] и [[јерес|јеретици]], него се отворио пут секуларизма и толеранције. Закон је увео слободу вере за појединце, али исто тако је амнестирао протестанте и вратио им грађанска права, укључујући и право да раде за државу и право да се директно жале краљу. Нантски едикт, непријатељски примљен од католика, укинуо је [[Луј XIV]] [[18. октобар|18. октобра]] [[1685]].
 
Циљ едикта је био да се разреши дуги расколнички [[Хугенотски ратови|Француски верски рат]] (1562—1598). Краљ је имао и личних разлога да подржи едикт. Пре ступања на престо [[1589]]. краљ је био протестант. Тек се [[1593]]. одрекао протестантизма и постао католик, да би осигурао своју позицију краља Француске.
 
Едикт који је Анри потписао састојао се из четири основна текста, укључујући и оригинални текст од 92 члана, који је највише заснован на неуспешним мировним споразумима потписаним током претходних ратова. Едикт је садржавао и 56 посебних чланова у којима се говорило о протестантским правима и обавезама. Француска је по једном члану гарантовала да ће штитити од инквизиције своје протестанте, када се нађу ван Француске. [[Папа Клемент VIII]] је протестовао када је чуо за едикт рекавши да га то „разапиње на крст“. Последња два дела едикта састојала су се од краљевских обећања у вези војних и пасторалних питања. Та последња два краљевска обећања повукао је [[1619]]. краљ [[Луј XIII]].
256.217

измена