Википедија

Деклинација (лингвистика) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 2:
'''Деклинација''' или [[arhaizam|арх]]. ''склањање'' (''у [[лингвистика|лингвистици]]'') је промјена [[именске речи|именских ријечи]] по [[падеж]]има. Дио [[граматика|граматике]] који проучава различите облике ријечи назива се ''[[морфологија (лингвистика)|морфологија]]''.
 
Именске ријечи у [[српски језик|српском језику]] су [[именице]], [[заменице|замјенице]], [[придеви|придјеви]] и [[број (математика)|бројеви]]еви. Заједно са [[глагол]]има, именске ријечи чине групу ''промјенљивих [[врсте речи|врста ријечи]]'' (од десет врста ријечи у српском језику пет су промјенљиве, а пет непромјенљиве). Осим по падежима, именске ријечи се мијењају и по [[rod (gramatika)|роду]] и [[број (математика)|броју]]у. У српском језику постоје три рода: [[мушки род|мушки]] (''маскулинум''), [[женски род|женски]] (''фемининум'') и [[средњи род]] (''неутрум''); и два броја: [[једнина]] (''сингулар'') и [[множина]] (''плурал''). Неки језици не разликују родове, а неки поред једнине и множине имају још бројева, попут [[двојина|двојине]] (''дуал''), која је постојала и у [[прасловенски језик|прасловенском]] и [[старословенски језик|старословенском језику]], а међу данашњим [[словенски језици|словенским језицима]] очувала се у [[словеначки језик|словеначком]] и [[Лужички Срби|лужичкосрпском језику]], или [[деона множина|дионе множине]] (''партитивни плурал''), која постоји у [[фински језик|финском језику]]. У свакој од врста које их чине (род, број и падеж), именске ријечи се изражавају одређеним наставцима за облик. Тако постоје различити облици именских ријечи за род, категорију засновану на разлици пола у природи, за број, категорију засновану на уочавању јединке и већег броја јединки, и за падеж, категорију засновану на службама (функцијама) које именске ријечи имају у [[реченица|реченици]].
 
Српски књижевни језик разликује сљедеће падеже:
# '''[[номинатив]]''' (од [[латински језик|латинског]] ''-{nomen}-'', што значи ''име'', ''назив''; [[arhaizam|арх]]. ''први падеж'', ''именителни падеж'', од [[руски језик|руског]] ''-{именительный}-'')
# '''[[генитив]]''' (од латинског ''-{gens}-'', што значи ''род'', односно ''поријекло''; арх. ''други падеж'', ''родителни падеж'', од руског ''-{родительный}-'')
# '''[[датив]]''' (од латинског глагола ''-{dare}-'', што значи ''дати'', ''поклонити''; арх. ''трећи падеж'', ''дателни падеж'', од руског ''-{дательный}-'')
# '''[[акузатив]]''' (од латинског глагола ''-{accusare}-'', што значи ''оптужити'', ''окривити''; арх. ''четврти падеж'', ''винителни падеж'', од руског ''-{винительный}-'')
# '''[[вокатив]]''' (од латинског глагола ''-{vocare}-'', што значи ''звати'', ''дозивати'', и именице ''-{vocatio}-'', што значи ''позив'', ''дозивање''; арх. ''пети падеж'', ''звателни падеж'', од руског ''-{звательный}-'')
# '''[[инструментал]]''' (од латинског ''-{instrumentum}-'', што значи ''средство'', ''оруђе'', ''справа''; арх. ''шести падеж'', ''творителни падеж'', од руског ''-{творительный}-'')
# '''[[локатив]]''' (од латинског ''-{locus}-'', што значи ''мјесто''; арх. ''седми падеж'', ''предложни падеж'', од руског ''-{предложный}-'')
 
Неки језици имају знатно мањи број падежа него српски језик, или их уопште не разликују наставцима за облик, већ [[предлози|приједлозима]], док неки језици, попут језика из [[угро-фински језици|угро-финске породице]], имају много више падежа него српски језик.
Ред 35:
 
Именице могу бити:
# ''заједничке или опште'': човјек, дрво, књига, језик, тврђава и др.
# ''властите или особне'': Србија, Европа, Милош, Петар, Јовановић и др.
# ''збирне или колективне'': лишће, камење, дугмад, дјеца, господа и др.
# ''градивне'': вода, камен, злато, земља, снијег и др.
# ''апстрактне или мислене'': туга, радост, љепота, старост, брзина и др.
# ''глаголске'': писање, пјевање, сијевање, сеоба, патња и др.
 
Заједничке именице имају облике за све граматичке бројеве, док властите по правилу имају само једнину. Збирне именице имају само облик једнине, али оне тим обликом заправо означавају множину, као и градивне, које такође имају само облик за једнину, али њим означавају количину материје (мада могу имати и множину и друге бројеве у случају када означавају врсте исте материје). У свом основном значењу, ни апстрактне ни глаголске именице немају облике за друге бројеве осим једнине, али ако се њихова значења вежу за нешто конкретно, нпр. ствари, поступке и слично, онда и оне могу имати облике множине, двојине и др.
Ред 53:
 
У латинском језику постоји пет деклинација по којима се мијењају именице, замјенице, придјеви и бројеви. То су: ''прва'' или ''-{A}- деклинација'', ''друга'' или ''-{O}- деклинација'', ''трећа деклинација сугласничке основе'' и ''-{i}- основе'', ''четврта'' или ''-{U}- деклинација'' и ''пета'' или ''-{E}- деклинација''. Више о деклинацији именица у латинском језику налази се у сљедећим чланцима:
* [[Деклинације именица у латинском језику]]
** [[Деклинације именица у латинском језику|Прва деклинација именица у латинском језику]]
** [[Деклинације именица у латинском језику|Друга деклинација именица у латинском језику]]
** [[Деклинације именица у латинском језику|Трећа деклинација именица у латинском језику]]
** [[Деклинације именица у латинском језику|Четврта деклинација именица у латинском језику]]
** [[Деклинације именица у латинском језику|Пета деклинација именица у латинском језику]]
 
Више о деклинацији именица у другим језицима налази се у одговарајућим чланцима о тим језицима.
Ред 68:
[[Заменице|Замјенице]] се мијењају по роду, броју и падежу. Деклинација замјеница подразумијева промјену по падежима замјеница свих родова у свим бројевима.
 
У српском језику замјенице могу бити именичке и придјевске. Именичке замјенице су самосталне и не зависе од других ријечи у реченици. У ту групу спадају личне замјенице (''ја'', ''ти'', ''он'', ''она'', ''оно''; ''ми'', ''ви'', ''они'', ''оне'', ''она''), лична замјеница сваког лица ''себе, се'', упитна замјеница за лица и ствари ''ко'' и ''шта'' (''што'') и неодређене и одричне замјенице сложене са ''ко'' и ''шта'': ''неко'' , ''нешто'', ''нико'' , ''ништа'' и опште замјенице ''свако'' ''ма ко'' , ''било ко'' . Придјевске замјенице се употребљавају уз самосталне ријечи, углавном уз именице. Овдје спадају присвојне, показне, односно-упитне, неодређене, одричне и опште или одређене замјенице.
 
У српском језику, личне замјенице 1. и 2. лица (''ја'', ''ти''; ''ми'', ''ви'') имају посебну, само њима својствену промјену, док замјеница 3. лица у својој промјени има облике већине придјевских замјеница. Придјевске замјенице имају двојаку промјену - придјевску и замјеничку. Више о промјени замјеница у српском језику видјети у чланку [[Деклинација заменица у српском језику]]. Више о деклинацији замјеница у другим језицима налази се у чланцима о тим језицима.
Ред 78:
 
== Види још ==
* [[падеж]]и
* [[српски језик]]
* [[деклинација именица у српском језику]]
* [[деклинација придева у српском језику]]
* [[деклинација заменица у српском језику]]
* [[деклинације именица у латинском језику]]
* [[деклинације придева у латинском језику]]
* [[лингвистика]]
* [[граматика]]
* [[морфологија (лингвистика)|морфологија]]
* [[именице|именица]]
* [[заменице|заменица]]
* [[придеви|придев]]
 
{{падежи}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Деклинација_(лингвистика)”