Несторијанство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Museum für Indische Kunst Dahlem Berlin Mai 2006 061.jpg|мини|десно|Несторијански свештеници на служби (око [[683]]–[[770]]).]]
'''Несторијанство''' је [[христологија|христолошко]] учење према којем у [[Исус]]у постоје две личности ([[хипостаза|ипостас]]), човек Исус и божански Син Божји или [[Логос]]. Оно се, мање или више основано<ref>Сам Несторије, у књизи ''Bazaar of Heracleides'' коју је написао пред смрт, пориче да заступа овакво становиште.</ref>, приписује [[Несторије|Несторију]] (око [[380]] - око [[440]]), [[истанбул|цариградцариградском]]ском [[патријарх]]у. Питање да ли је Несторије заиста био Несторијанац, и дан данас је предмет спорења.
{{Хришћанство}}
[[Несторије]] се, наиме, супротстављао увођењу назива „Богородица“, за [[Марија (мајка Исусова)Богородица|Марију]], Исусову мајку, и уместо тога је предлагао назив „Христородица“. Због овога су га његови противници оптужили да подразумева две личности у Христу, човечију и Божју. Његов главни противник у то време, [[Кирил Александријски]], га је побијао формулацијом: „Јединствена природа оваплоћеног Логоса“, којом објашњава природу [[Христос|ХристХриста]]а. Несторијево становиште је проглашено за јерес на [[Трећи васељенски сабор|Трећем Васељенском Сабору]] у [[Ефес]]у, а он је је лишен свештеничког чина, проглашен [[јерес|јеретикјеретиком]]ом и, убрзо затим, прогнан у манастир до краја живота. Овај сукоб је одвео одвајању [[Асиријска црква Истока|Асирске цркве Истока]] од Саборне цркве.
 
Кирилова формулација о „Јединствена природа оваплоћеног Логоса“ је касније одбачена (на [[Четврти васељенски сабор|Халкидонском Сабору]] [[451]].) као неправоверна. [[монофизитство|Монофизити]] су наставили да прихватају ову тврдњу у смислу да Исус има само једну природу, и то Божју, што је водило њиховом непризнавању одлука Халкедонског сабора.
 
Несторијанце је након [[муслимани|муслиманмуслиманских]]ских освајања штитио [[Абасидски калифат|Абасидски халифат]] (750-1258), а несторијански вођа „[[католикос]]“ се настанио у [[Багдад]]у [[762]]. године. После монголског освајања [[1258]]. патријаршијски престо је померен на север [[Ирак]]а.<ref name=autogenerated1>Водич кроз светске религије, Мирча Елијаде</ref> Несторијанске мисије на Далеком истоку су престале после тог датума. Касније, док је несторијанска црква Ирака била под сталним нападима Курда и отоманских Турака, многи несторијанци на Кипру и Индији су прихватили католицизам.<ref name=autogenerated1 />
 
== Напомене ==