Никола Вучо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м мешанци |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 46:
Фотографско дело Николе Вуча је настало у Паризу и Београду између 1926. и 1930. и заступа принципе [[Надреализам|надреалистичког покрета]]. У том кратком периоду, озбиљна настојања Николе Вуча да изгради врло магловито замишљену надреалистичку слику, дали су резултате који се могу поредити са најзначајнијим остварењима уметности надреализма не само код нас, него и у широко прихваћеном општем току овог авангардног покрета.
Никола Вучо, иако формално изван језгра овог покрета, својим делом је у самој његовој суштини. С обзиром на то да је париска средина место настанка првих његових дела, и да је припадао кругу људи који сарађују и крећу се око [[Андре Бретон|Бретона]] и Ристића, Никола Вучо је добро обавештен о замислима и идејама надреализма, те је сасвим очекивано да у своје фотографије тада унесе надреалистички поглед на свет. Вучо је, наиме, уз [[Стеван Живадиновић
Никола Вучо долази из круга фотографа аматера. Њему је старији полубрат [[Михаило Вучо]] поклонио прву фотографску камеру којом је овај почео да открива просторе механичке слике на париским улицама. Данас је тешко увидити утврдити тренутак када су документарне вредности замењене надреалистичким концептом у његовој фотографској пракси, али на почетку свог надреалистичког експеримента он се ослања на садржаје који припадају поезији или музици. Фотографија ''Кров над прозором'' настала по истоименој поеми његовог брата [[Александар Вучо|Александра Вуча]] је из 1926, па се та година узима као доња временска граница када Никола Вучо отпочиње свој надреалистички експеримент. Из овог периода су и фотографије ''Бетовен I'' и ''Бетовен II''.
У алманаху ''Немогуће - -{L`impossible}-'' из 1930. године, фотографије Николе Вуча су добиле важно место, посебно у оквиру најзначајнијег текста српског надреализма, „Узгред буди речено“, који је пропраћен и програмски потврђен искључиво фотографијама Николе Вуча и
Никола Вучо је снагом властите уметничке имагинације успео да у фотографију, медиј који је погодан за миметичко представљање реалног света, оствари нестварне визије вишеслојних смисаоних порука. Његове слике сна и загонетки успешно су превеле у фотографско дело концепцију којом се у конкретним стварима трага за ирационалним доживљајима. Поштујући основне принципе фотографског језика, Вучо је помоћу типично фотографских поступака, не само превео фигуративни садржај у слику-загонетку, него је на прави начин учествовао у рушењу традиционалних представа реалности. При томе је користио поступак дупле експозиције, као један начин да оствари надреалистичко зближавање двеју удаљених реалности, у фотографијама „Кров над прозором“ и „Бетовен“. Други поступак у реализацији фотографске слике, који Вучо користи у време објављивљања алманаха ''Немогуће'', је поступак драстичног сечења кадра усмерен ка цепању конвенционалне представе о реалности. Осим ових фотографских поступака Никола Вучо се опредаљује и за метод двоструке слике. Управо уз помоћ ове технике је дошао до капиталног дела „Задржано бекство надстварности“. Проблем двоструке слике Вучо је решавао на различите начине, интерпретирајући овај мотив и као слику у огледалу и као слику у слици. Његови поступци су, дакле, чисто фотографски, лишени било какве манипулације и интервенције на негативу.
Ред 74:
== Види још ==
* [[Надреализам]]
== Литература ==
* Вучо, Никола (С. Ђуровић, стр. 323—324), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
== Спољашње везе ==
| |||