Николај Мрђа — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
| Датум рођења = [[30. август]] [[1928]].
| Мјесто рођења = [[Крња Јела (Босански Петровац)|Крња Јела]]
| Држава рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]]
| Датум смрти =
| Мјесто смрти =
== Животопис ==
 
Рођен је од оца Милана и мајке Милице (девојачко Кубурић). На крштењу је добио име Гојко. Као питомац [[Српско привредно друштво Привредник (1897—1946)|Српског привредног друштва Привредник]] на препоруку смољанског пароха одлази [[19. децембар|19. децембра]] [[1940]]. године у [[Смедеревска Паланка|Смедеревску Паланку]] на школовање. Послије ниже гимназије уписује се на [[БогословијаТеологија|Богословију]] у [[Призрен]]у [[1946]]. године. Монашки постриг примио је у другом разреду Богословије. На монашењу је добио име Николај. Послије Богословије уписао се на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословски факултет у Београду]] [[1953]], који је завршио у редовном року. Желио је послије студија да настави усавршавање у [[Грчка|Грчкој]], али му тадашње власти нису издале пасош. Умјесто одласка у Грчку, [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве]] га [[1957]]. поставља за суплента у [[Богословија Светог Саве у Београду|Богословији Светог Саве]] у [[Манастир Раковица|манастиру Раковици]] у [[Београд]]у, и на тој дужности је остао до [[1964]]. године. У међувремену је положио професорски испит [[1963]]. године.
 
Године 1964. Свети архијерејски синод му повјерава обнављање Богословије у [[Манастир Крка|манастиру Крки]]. Доласком у манастир Крку вршио је дужност управника двогодишње Богословије, старјешине манастира и пароха манастирске парохије. Отварањем [[1966]]. петоразредне Богословије постављен је за њеног ректора.
На овој дужности је остао до [[1973]], када је изабран за аустралијско-новозеландског епископа. Дошавши у [[Аустралија|Аустралију]] организује епархијска тијела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре. На једном таквом земљишту подигао је манастир Светог Саве, конак и старачки дом. Основао је прво српско гробље у Аустралији. На [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]] оснива манастир Успења Пресвете Богородице (то је први православни манастир у историји Новог Зеланда).
 
[[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] га је [[1978]]. изабрао за [[Епархија далматинска|епископа далматинског]]. Поред својих епархијских дужности једно вријеме је вршио дужност ректора Богословије у манастиру Крки. У то вријеме, највише његовим залагањем, подигнута је нова зграда Богословије. Док је управљао Далматинском епархијом саграђено је седам нових цркава и шест црквених објеката. Покренуо је [[1988]]. часопис Истина. Администрирао је обновљеном [[БихаћкоЕпархија бихаћко-петровачка епархија|Бихаћко-петровачком епархијом]]. За годину и по дана организовао је у потпуности епархију и предао је своме насљеднику епископу Хризостому.
 
== Митрополит ==
[[Датотека:ZLATNI ORDEN SOKOLA MITROPOLITU NIKOLAJU -decembar 2008 god - Copy.JPG|мини|Златни орден сокола, доделило му је [[ССД Соко]] 2008. године]]
На редовном засједању Светог архијерејског сабора 1992, епископ Николај је изабран за [[Митрополија дабробосанска|митрополита дабробосанског]] са сједиштем у [[Сарајево|Сарајеву]]. Епархију је преузео у вријеме избијања [[Ратрат у БиХБосни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. У том изузетно тешком времену стрпљиво ради на реализацији одлуке Светог архијерејског сабора из 1967, на отварању Духовне академије. Од власти [[Република Српска|Републике Српске]] добија за потребе школе објекте у [[Фоча|Фочи]]. Тако је Духовна академија Светог Василија Острошког почела са радом [[1994]]. године. У Духовној академији митрополит Николај од почетка врши дужност проректора и предаје црквено пјевање. Његовим залагањем у просторијама Академије је смјештена избјегла Богословија Света Три Јерарха из манастира Крке. Послије обнављања Богословије у манастиру Крки, Богословија у Фочи је посвећена Светом Петру митрополиту сарајевском. Дужност ректора у Богословији врши митрополит Николај. Од [[1997]]. митрополит Николај предаје Свето писмо Новог Завјета у Музичкој академији [[Универзитет у Источном Сарајеву|Универзитета у Источном Сарајеву]]. Његовим залагањем покренут је епархијски лист Дабар.
 
Поред епархијских обавеза као и обавеза у поменутим школама, митрополит Николај налази времена и да пише. Аутор је књига: Увод у Свето писмо Новог Завјета, Тумачење Јеванђеља по Матеју, Тумачење посланице Римљанима, Тумачење посланица I и II Коринћанима, Тумачење посланица I и II Тимотеју, Титу и Филимону, Тумачење посланице Јеврејима, Тумачење Саборних посланица и Господ Исус Христос као Цар у Старом и Новом Завјету. Имајући у виду богословско-научни и просвјетни рад митрополита Николаја, Наставно-научно вијеће [[БогословскиПравославни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета у Београду]] додијелило му је титулу почасног доктора богословских наука. Диплома му је уручена [[30. јун]]а [[1999]]. на Богословском факултету у Београду.
 
За ово вријеме од када се налази на катедри сарајевских митрополита обновљено је више црква порушених у последњем рату. Подигнут је и један број нових храмова. Реновирана је зграда митрополије у Сарајеву. Рукоположио је више свештеника које је поставио на парохије у [[Федерација БиХБосне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]], са жељом да се задржи преостали српски живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на занављању монашког кадра, као и објеката у [[Манастир Добрун|манастиру Добруну]]. Члан је [[Међурелигијско вијеће Босне и Херцеговине|Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине]].
 
== Признања ==
256.125

измена