Нил Сорски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 31:
== Младост ==
Рођен је као '''Николај Мајков'''. Иако неки аутори говоре о његовом племићком пореклу, он је себе описивао као сељанина (рус: ''посељанин'').<ref name=autogenerated1>[http://orthodoxwiki.org/Nilus_of_Sora Nilus of Sora - OrthodoxWiki], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Пре него што је постао [[монаштво|монах]], Николај је радио као писар преписујући и умножавајући књиге. Монашки завет је положио у Кирило-Белозерском манастиру, који је био познат по свом непријатељском ставу наспрам манастирског поседа. Оснивач манастира, свети Кирил Белозерски је одбио села која су му нуђена у посед. Кирилови следбеници су прихватили његов пут, и касније су били познати као ''старци са Волге'', са Нилом Сорским као њиховим предводником. Нил је убрзо отишао на [[ходочашће]] у Свету земљу, и посетио је [[Палестина|Палестину]], [[Константинопољ]] и [[Света гора|Свету гору]], где се упознао са мистичним учењем [[исихазам|исихазма]] и патристичком литературом.
По повратку у Русију, између [[1473]]. и [[1489]], Нил је основао скит на реци [[Сора|Сори]] (отуда његов надимак Нил Сорски), недалеко од Кирило-Белозерског манастира. Око себе је сабрао људе, који су се одали тиховању, живећи задружним животом. Нил се у то време интензивно бавио писањем.<ref>''Nil Sorsky: The Complete Writings''. George Maloney, ed. and trans.(Mahwah, NJ: Paulist Press, 2003).</ref>
Ред 45:
Учење Нила Сорског се разликује од стандардног руског православља. Он је у свом учењу развио [[мистицизам|мистичне]] и [[аскеза|аскетске]] идеје, инспирисане исихазмом, тражећи од верника да се усредсреде на унутрашњи свет и особно емотивно искуство вере као средства за постизање јединства са [[Бог]]ом. Такође је захтевао да монаси учествују у продуктивном раду.
Сорски је своје напоред посветио борби против манастирских земљопоседничких права на Синоду [[1503]]. године у Москви. Тамо је потегао питање манастирских поседа, који су у то време заузимали око трећине Русије, и који су, према његовом мишљењу, били одговорни за деморализацију руских монашких заједница. Иако је говорио у прилог политике [[Иван III Васиљевич|Ивана III]] о секуларизацији манастирске земље, Сорски није поживео довољно дуго да види исход ове борбе.
Преминуо је [[1508]]. године. Мошти му се налазе у Сорском манастиру. [[Православна црква]] слави га као свеца [[7. април]]а по [[јулијански календар|јулијанском]], а [[20. април]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
| |||