Никољско јеванђеље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 3:
Никољско јеванђеље је написано српскословенским језиком, са елементима народног говора. Никољско јеванђеље, некада је било у власништву манастира код Овчар Бање, а данас се чува у Ирској.
== Рукопис ==
Рукопис је посвећен четворици јеванђелиста - [[Матеј Јеванђелиста|Матеји]], [[Марко Јеванђелиста|Марку]], [[Лука Јеванђелиста|Луки]] и [[
== Историја ==
Од времена свог настанка, па до данашњег дана, овај изузетно драгоцен споменик српске културне баштине, превалио је дуг и мистериозан пут. Након што га је 1820. године [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] „пронашао“ у [[Манастир Никоље Кабларско|манастиру Никоље]], а [[Алекса Вукомановић]] однео из истог 1854., Јеванђеље је од 1864. године свој живот наставило у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]], добивши свој број у каталогу библиотеке и место на њеним полицама. Све до 1914. године Јеванђеље је чувано у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]], да би му се у Првом светском рату изгубио сваки траг. За време евакуације током [[Први светски рат|Првог светског рата]], из збирке раритета Народне библиотеке, јула 1914. године, издвојено је 56 најдрагоценијих и највреднијих рукописних и штампаних књига, међу којима и Никољско јеванђеље, и смештено у дрвене сандуке који су се потом нашли на путу ка [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. На том путу, на нишкој железничкој станици, сандуцима се губи сваки траг. Прилике у Србији од тог периода биле су и више него неповољне, уследио је Други светски рат током кога је у неповрат отишло непроцењиво културно благо српског народа.
Тек након рата, [[1964]]. године, дошло се до сазнања да се део изгубљеног српског културног блага, између осталог и Никољско јеванђеље, чува у библиотеци приватног колекционара сер Честера Битија у [[Даблин]]у. Тражећи мишљење о неким словенским рукописима који су се налазили у овој чувеној библиотеци, лондонски слависта [[Џон Барникот]] обратио се археографу [[Владимир Мошин|Владимиру Мошину]], шефу Археографског одељења Народне библиотеке Србије, за помоћ. Након што је прегледао снимке текстова које му је Барникот послао, Мошин закључује да су у питању давно нестали рукописи који су до Првог светског рата били чувани у Народној библиотеци Србије. Реч је, заправо, била о три српске средњовековне књиге: Никољско јеванђеље (крај 14.- почетак 15. века), [[Српско четворојеванђеље]] (крај 13.- почетак 14. века) и [[Празнични минеј]] [[Божидар Вуковић|Божидара Вуковића]], штампан на пергаменту [[1537]]. године. Како су ове драгоцене књиге, нестале у ратном вихору, доспеле у библиотеку сер Честера Битија у Ирској, није сасвим познато.
== Данас ==
Након смрти, према тестаменту, сер [[Честер Бити]] је предао своју збирку Републици Ирској тако да се данас налази у Библиотеци у Даблину. Владимир Давидовић је добио копију Никољског јеванђеља која је одштампана у сто луксузних примерака. Примерци ове књиге послати су у најважније библиотеке света и Србије.
== Види још ==
* [[Мирослављево јеванђеље]]
* [[Маријинско јеванђеље|Маријино јеванђеље]]
* [[Вуканово јеванђеље]]
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Никољско јеванђеље}}
* [http://digital.nb.rs/collection/ru-dublin Дигитална копија Никољског јеванђеља]
* [http://www.nb.rs/collections/index.php?id=9458 Никољско јеванђељe]
* [http://pravoslavlje.spc.rs/broj/974/tekst/lepota-nikoljskog-jevandjelja/print/lat Lepota Nikoljskog Jevanđelja]
[[Категорија:Преписи и преводи Светог писма]]
| |||