Википедија

Нирвана — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
{{Будизам}}
{{Друго значење2|Нирвана}}
'''Нирвана''' ([[санскрт|санскрит]]: निर्वाण ''nirvāṇa'') или '''нибана''' ([[пали]]: निब्बान ''nibbāna'') је појам који користе [[ђаинизам|ђаинисти]] и [[будизам|будисти]] да опишу [[блаженство|блажено]] стање коначног ослобођења од земаљских [[страст]]и и вечитог круга [[препорађањереинкарнација|препорађања]].<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
Овај најузвишенији и крајњи циљ будизма [[запад]]ни проучаваоци често погрешно поистовећују са „гашењем“ [[живот]]а, а не рђавих [[страст]]и.<ref name="Rečnik budizma"/>
Ред 7:
== Етимологија ==
 
[[СанскритСанскрт|Санскритска]]ска реч ''нирвана'' се састоји од корена ''ва(на)'' што значи »дувати« и префикса ''ни(р)'' што значи »ван, без, изван«.<ref>[http://www.akshin.net/philosophy/budphilnirvana.htm Nirvana, Buddhist Philosophy], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Префикс ''нир'' испред именице често указује на недостатак или одсуство онога што реч означава. Обично се преводи као »угаснуће, утрнуће«.<ref name="Енциклопедија живих религија">Нирвана, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8</ref>
 
[[Пали]] реч ''нибана'' се везује за глагол ''нибати'' ("хладити дувањем") и преводи се као угаснуће, попут гашења свеће дувањем.<ref name="Rečnik budizma">Nirvana, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref> Овај термин значи гашење ватре, хлађење и смирај. „Хлађење“ се овде односи на стање „охлађености“ од „грознице“ жудње, мржње и незнања, три главна зла у будизму. У овом смислу највероватније коришћен у свакодневном говору древне Индије за исказивање осећања здравља, односно одсуства грознице.<ref name="Rečnik budizma"/>
Ред 15:
=== Будино учење ===
 
:[[Сидарта Гаутама|Готама Буда]] је говорио: „Нирвана је највећа срећа“ (Дхп. 204)<ref>[http://www.yu-budizam.com/lib/dhammika02.html Osnovni budistički pojmovi], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>
 
Учење [[ГаутамаСидарта БудаГаутама|Гаутаме Буде]] о нирвани, изложено у [[четири племените истине]], је практично и искуствено. Оно је дијагноза људских недаћа и преписивање лека, а нирвана је непосредан, једноставан и коначан крај проблема обичног човека.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Буда увиђа да људску ''[[дукха|дукху]]'' (тугу, патњу, страдање) проузрокује ''[[танха]]'' (жеља, жеђ, жудња), а да насупрот ''дукхе'' стоји нирвана, која је ''[[сукха]]'' (блаженство, највећа срећа). У вези са нирваном Буда каже:
 
{{цитат3|О просјаци, постоји нерођено, неодрасло и неусловљено. Кад не би било нерођеног, неодраслог и неусловљеног, тада не би било излаза за рођено, одрасло и условљено. Пошто постоји нерођено, неодрасло и неусловљено, постоји и излаз за рођено, одрасло и условљено.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>}}
Ред 25:
=== Будистичке школе ===
 
Два века након Будине смрти, првобитна јединствена будистичка заједница ([[сангха]]) је подељена, када су се будући [[махајана|махајанисти]] (тада [[махасангхика]] - »велика заједница«) одвојили од [[стхавиравада|стхавира]] (»старих«). Временом су у новонасталим школама настала различита тумачења нирване. [[Пудгалавада|Пудгалаваде]] су тврдиле да у нирвани и даље траје неодредива »особа« (''пудгала'') која није ни истоветна са [[скандхапет скупина|скандхама]]ма нити је потпуно различита од њих. Стхавире су их сматрале јеретицима јер се, по њиховом мишљењу, идеја о пудгали није слагала с доктрином о [[анатаанатман|анати]]. Школе [[сарвастивада]] и [[ваибхасика]] су вршиле анализу дхарми (елемената бивања), закључивши да је нирвана неусловљена [[дарма|дхарма]], стварност по себи, а посебне дхарме су њена испољавања. Стога, само је нирвана реална, а не они који су је досегли. [[Саунтрантика]] школа сматра да су дхарме које се могу именовати бар номинално реалне, а нирвана је њихово утрнуће, одсуство или «касније небивање«.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
[[Тхеравада|Тхеравадини]] тврде да је нирвана позитивна, наглашавајући њену узвишеност као религијски циљ стремљења [[архант]]а. Нибана је описана у [[Палипалијски канон|списима на палију]] као спокојна, чиста и бесмртна. [[махајана|Махајанисти]] су сматрали да су циљеви арханта ограничени и себични, јер не помаже човечанству које пати. Они су увели идеал [[бодхисатвабодисатва|бодхисатве]], мудраца који достиже нирвану, али се због добробити других поново враћа у [[самсара|самсару]]. Тако бодхисатва живи дубоку једнакост самсаре и нирване. Махајанска једначина по којој «самсара јесте нирвана« и доктрина о бодисатви значајно су допринеле сложености замисли о нирвани. [[Нагарђуна]] и [[мадхјамака|мадхјамика]] школа су изједначавали нирвану с празнином ([[шуњата]]), поричући основаност свих теоријских конструкција, тврдећи да је празнина крајња истина о самсари и нирвани. У школи [[јогачара|јогачаре]], у складу са схватањем да појавни свет зависи од стања свести, самсара се углавном сматрала илузорним аспектом нирване. За присталице јогачаре самсара је последица идеационих пројекција, празних по себи, које замагљују чистоту нирване попут облака, све док их не разагнају ветрови просветљења.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
== Нирвана у ђаинизму ==
Ред 35:
== Нирвана у хиндуизму ==
 
[[Хиндуизам|Хиндуисти]] се такође користе овим термином да би означили религиозно ослобођење (''[[мокша]]'').
 
У неким новијим преводима Бхагавад Гите (II, 72, В, 24—26), нирвана је преведена термином слобода.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
Ред 48:
* [[Шуњата]]
* [[Сатори]]
* [[Боди|Бодхи]]
* [[Мокша]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нирвана”