Нови двор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 43:
=== Градња двора ===
Камен темељац за изградњу двора је положен 14. септембра 1911. Овој свечаности су присуствовали краљ Петар Први, [[Патријарх српски Димитрије|митрополит Димитрије]], министри, државни саветници и виши официри. Објекат је грађен на месту порушеног Дворца престолонаследника [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]], који је саградио [[
У току [[Први балкански рат|првог Балканског]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]] долази до прекида изградње. У Првом светском рату зграда је директно погођена гранатама, а у истом периоду у њој се налазила и [[Аустроугарска|аустријска]] команда.
Ред 58:
Нови двор је био званична резиденција [[Александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]] од [[1922]]. до [[1933]]. године. Након тога краљ Александар се сели на [[Дедиње]], јер, наводно, није волео да буде у блиском контакту са поданицима, а Нови двор уступа Музеју, који се у њега сели у јуну месецу [[1934]]. године.
Пројекат адаптације унутрашњег простора за потребе музеја потписали су архитекти [[Драгиша Брашован]] и [[Иван Здравковић]]. Музеј, тада са називом [[Музеј кнеза Павла]], отворен је за јавност [[18. јануар]]а [[1936]]. године. У сутерену зграде смештене су радионице, лабораторије и фотографски атеље, док су у приземљу приказане праисторијска, грчка, римска и средњовековна збирка. Први спрат био је резервисан за радове југословенских сликара и вајара [[XVIII]] и [[XIX]] века. У музеју је [[1939]]. године одржана изложба италијанског сликарства, до тада невиђена у Србији. Биле су изложене слике тада највећих уметника: [[Тицијан Вечели|Тицијана]]
Музеј је за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] бомбардован, те је у том периоду зграда била у рушевинама па није ни коришћена.
Збирке музеја налазиле су се у Новом двору све до [[1948]]. године, када је зграда уступљена [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштини Србије]].
| |||