Нуклеарна реакција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Нуклеарна реакција''' је реакција у којој учествују [[језгро (атом)|језгра]] [[атом]]а. Такође можемо рећи да су нуклеарне реакције трансформације атомских честица при узајамним дјеловањима са другим честицама, као што су алфа-честице, протони, неутрони и друге, или једног језгра са другим језгром. Реакција при томе не мора да буде у случају да само између две честице. Може их бити и више, али се тиме смањује вероватноћа судара. Ова [[трансформација]] је спонтана у случају [[
== Карактеристике нуклеарних реакција ==
Ред 9:
== Једначина нуклеарне реакције ==
Нуклеарна реакција може да се напише помоћу једначине.
Свака честица која учествује у реакцији може да се представи [[хемијски симбол|хемијским симболом]], [[атомски број|атомским бројем]] и [[релативна атомска маса|атомском масом]]. Неутрон се означава словом „-{n}-“, а протон „-{p}-“ или „<sup>1</sup>-{H}-“.
Једначина је тачна једино у случају када су суме атомских маса са обе стране једнаке и када су суме атомских бројева са обе стране једнаке.
Ред 24:
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow2\ {}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>.
Уколико се приликом претварања једног елемента у други емитује α-честица, добија се елемент чији је атомски број мањи за два, те масени за четири. Дакле, новонастали елемент се налази два места испред почетног у [[периодни систем елемената|периодном систему]]. Општа једначина је:
::<math>{}^{A}_{Z}\mathrm{E}\rightarrow{}^{A-4}_{Z-2}\mathrm{E}+{}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>
Ред 39:
* [[кинетичка енергија]] продукта реакције
* емисија [[фотон]]а с високом енергијом, названа [[гама зраци]]
* енергија може да остане у [[нуклеус]]у, у случају када је језгро у ексцитованом [[енергетски
Када је продукт језгро метастабилно (ексцитовано) означава се звездицом (*) поред његовог атомског броја. Ова енергија се углавном ослобађа нуклеарним распадом.
Мала количина енергије може да се ослободи и у облику [[
Радиоактивно зрачење [[апсорпција|апсорбује]] се у [[медијум]]у кроз који пролази стварајући у њему [[јон]]е и електроне. Апсорбована енергија је доза зрачења и мери се у [[греј]]има (ознака: -{Gy}-), а застарела јединица је [[рад (јединица)|рад]] (ознака: -{rd}-) која износи 10<sup>-2</sup> греја. Доза зрачења се мери [[дозиметар|дозиметрима]]. Стара јединица за [[експозиција|експозицију]] је [[рендген]] (ознака: -{R}-) и то је [[количина]] γ-зрачења која у 1 -{cm}-<sup>3</sup> сувог ваздуха произведе количину јона која има наелектрисање од 3,33 • 10<sup>-10</sup> [[колумбо (јединица)|колумба]], односно 2,08 • 10<sup>9</sup> наелектрисања електрона.
| |||