Овче поље — разлика између измена

'''Овче поље''' ({{јез-мк|Овче Поле}}) је [[котлина]] и област у средишњем делу [[Република Македонија|Републике Македоније]] у чијем саставу се налазе општине [[Свети Никола (град у МакедонијиМакедонија)|Свети Никола]] и [[Лозово]]. Терен је углавном равничарски са благо уздигнутим областима у средишњем и северном делу. Кроз Овче поље пролази важан и веома фрквентан пут [[Велес (град)|Велес]]—[[Штип]].

На северу Овчег поља налази се планина [[Манговица]] (741м) а на западу [[Градиштанска планина]] (861м). Између ове две планине се налази превој Караула преко којег пролази магистрални пут [[Свети Никола (град у МакедонијиМакедонија)|Свети Никола]] — [[Куманово]]. Централно и уједно најнасељеније место је град Свети Никола. Котлина Овче поље одликује се топлим летима и умерено хладним зимама, са повремено екстремно ниским и високим температурама.

Овче поље је у вези са [[Скопско поље|Скопским пољем]], [[Тиквеш]]ом, [[Лакавица|Лакавицом]] и [[КочанскоКочанска пољекотлина|Кочанским пољем]], и с њима чини веома стару [[Депресија (геологија)|депресију]] у [[Повардарје|Повардарју]]. Између ових [[котлина]], а изнад [[долина]] [[Вардар]]а, [[Пчиња|Пчиње]] и [[Брегалница|Брегалнице]], које га окружују, Овче поље се издиже као велика, отворена и ниска [[висораван]], са котлинастом ниском депресијом у средњем дијелу. Стога је Овче поље скоро у свим правцима скроз проходно.

Звало се у српским старим споменицима такође Овчепољска Земља, Овчепољска Страна, Овчепољска Област. [[Стефан Урош II Милутин|Краљ Милутин]] је по освајању [[Скопље|Скопља]] [[1282]], одмах заузео и овај крај. Последњи српски господар Овчег Поља био је [[Константин Драгаш Дејановић|Константин Дејановић]].

Овадашње [[Срби|Србе]] убројавају у [[Шопи|Шопе]] а Овче Поље се рачуна у [[Шопи|Шоплук]].