САО Крајина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 20:
| Статус =
| Застава_Претходник1 = Flag of Serbian Krajina (1991).svg
| Претходник1 = [[САО Книнска Крајина]] ([[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]])
| Застава_Следбеник1 = Flag of Serbian Krajina (1991).svg
| Следбеник1 = [[Република Српска Крајина]]
| Портал =
}}
'''САО Крајина''' (''Српска аутономна област Крајина'') је била самопроглашена [[српска аутономна област|аутономна област]] унутар [[СРСоцијалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]]. Постојала је у периоду од [[1990]]. до [[1991]]. када је укључена у [[РСК|Републику Српску Крајину]]. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.
 
== Историја ==
Ред 31:
Октобра [[1990]]. [[САО Книнска Крајина]] се 27. јуна 1990. удружила са српским општинама у Лици и остатку Северне Далмације у ''Заједницу општина Северне Далмације и Лике''. После удруживања са овим областима, она постаје ''„Удружење аутономних српских општина“''. Ова творевина убрзо ствара своју владу, парламент (''Српско Народно Вијеће''), и полако добија одлике [[сувереност|суверене]] државе.
 
Првобитни план хрватског врха и [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]] је био да створи националну државу [[Хрвати|Хрвата]] (што је и учинио изменама устава 1990. године), у саставу [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Касније се одустало од ове идеје, и желела се нека лабава [[конфедерација]] Хрватске, и осталих југословенских земаља. Срби, који су хтели да остану да живе у Југославији, нису прихватили ове промене и жеље хрватског врха, па су се стога организовали у циљу заштите својих права, и у жељи да остану део Југославије.
 
[[28. фебруарафебруар]]а, [[1991]]. САО Крајина је званично проглашена, и објавила је да она жели остати део СФРЈ, и да ће на евентуално проглашење хрватске независности, [[Срби]] одговорити истом мером.
 
„Српско Народно Вијеће“ [[16. мартамарт]]а, 1991. је изгласало, да ће се у случају независности Хрватске од СФРЈ, Крајина прогласти независном од Хрватске, али у саставу Југославије. Неке крајишке вође су чак изјавиле жељу да Крајину анектира [[Србија]].
 
[[12. мајамај]]а, 1991. одржан је референдум о даљој судбини Крајине. На референдуму су могли да учествују само Срби. Референдумом је одлучено, да се Крајина отцепљује од Хрватске, и да остаје део Југославије.
 
{{Посебан чланак|Рат у Хрватској}}
 
Убрзо након проглашења независности почели су сукоби између Срба и Хрвата. [[Југословенска народна армија|ЈНА]] покушава да раздвоји зараћене стране, али убрзо стаје на страну Срба и помаже им да прошире територију коју контролишу. [[Западна Славонија]] и [[Источна Славонија, Барања и Западни Срем]] долазе под српску контролу, и тада Срби држе под влашћу трећину површине [[СРсоцијалистичка Република Хрватска|авнојевске Хрватске]].
 
[[19. децембар|19. децембра]], 1991. [[Милан Бабић]] (председник САО Крајине) и [[Горан Хаџић]] (председник Источне Славоније, Барање и Западног Срема) су прогласили уједињење ове две области и прогласили Републику Српску Крајину. Фебруара [[1992]]. ова република се прогласила независном.
 
== Види још ==