Немири на Хејмаркету — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м ситне исправке
Ред 1:
[[Датотека:HaymarketRiot-Harpers.jpg|мини|десно|220п|Бакрорез из 1886. је најрепродукованија слика афере Хејмаркет. Она нетачно приказује [[Самјуел Филдин|Самјуела Филдина]] како држи говор док истровременоистовремено експлодира бомба и започињу немири.]]
'''Немири на Хејмаркету''' (или '''масакр на Хејмаркету''' и '''афера Хејмаркет''') се односи на последице експлозије бомбе које у се десили на радничким демонстрацијама [[4. мај]]а [[1886]]. на [[трг Хејмаркет|тргу Хејмаркет]] у [[Чикаго|Чикагу]]. Демонстрације су почелекаопочеле као мирно окупљање у знак подршке радницима који су [[штрајк]]овали у борби за осмочасовно радно време и као реакција на погибију неколико радника које је убила полиција дан раније. Непозната особа је бацила [[dinamit|динамит]] на полицију када је она покушала да растури јавни сукобскуп. Експлозија бомбе и пуцњава која је уследила довела је до смрти седам полицајаца и најмање четири цивила;, а на десетине других је рањено.
 
У сускомсудском поступку који је привукао међународну пажњу, осам [[анархизам|анархиста]] је било осуђено за заверу. Доказ је био да је један од оптужених можда направио бомбу, али нико од оптужених је није бацио. СедморицаСедморо сује осуђениосуђено на смрт, а једна особа на 15 година затвора. Смртне казне двојици оптужених је [[гувернер]] [[Илиноис]]а [[Ричард Џ. Оглзби]] је преиначио у доживотни затвор, а један је извршио самоубиство у затвору да не би био изведен на [[вешала (село)|вешала]]. Преостала четворица су обешена 11. новембра 1887. Нови гувернер Илиноса [[Џон Питер Олтгелд]] је 1893. помиловао преостале осуђенике и критиковао је суђење.
 
Афера Хејмаркет се сматра као повод за обележавање [[Празник рада|Празника рада]]. Поприште инцидента је 1929. проглашено за знаменитост Чикага, а 2004. тамо је постављена скулптура. Пред тога, Споменик хејмаркетским мученицима на гробовима осуђеника у оближњем Форест Парку јеп 1997. проглашен за Националну историјску знаменитост.