Етатизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м French spelling (l`etat -> l'état: fr:État)
Ред 1:
'''Етатизам''' ({{јез-фра|l`etat'état}} - држава) је као термин поникао и ушао у ширу употребу крајем 19. века из дискусија које су разматрале обим и облик државног удела у управљању националном економијом. Под утицајем нових појава у друштвеном развитку током последњих деценија 20. века овај термин у савременом политичком речнику добија много шира значења. Под етатизмом се подразумева подређивање друштва држави. То се изражава кроз доминантну улогу државног чиновничког апарата у руковођењу свим облицима друштвене а пособно економске делатности.
 
[[Марксизам|Марксистичка теорија]] је објашњавала појаву етатизма релативном равнотежом друштвених антагонистичких [[друштвена класа|класа]] у једном историјском добу. Ослабљеност владајућих слојева чије су друштвене позиције поткопане, али не и срушене, а релативна оснаженост потлачених класа које ипак немају снагу за револуционарну смену друштвено-економске формације, ствара ситуацију у којој држава узима улогу „треће силе“. Овим принципом су Маркс и Енгелс објашњавали поједине облике организације политичке власти као што су били апсолутизам у Француској пре буржоаске револуције, владавине [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Првога]] и [[Наполеон III Бонапарта|Трећег]] и [[Бизмарк|Бизмарков]] режим у Немачкој.