Општина Љубиње — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 20:
| владајуће_странке =
}}
'''Општина Љубиње''' је општина у [[Источна Херцеговина|Источној Херцеговини]], у [[Република Српска|Републици Српској]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Сједиште општине је у граду {{чињеница|16.9.2014}} [[Љубиње|Љубињу]]. Према прелиминарним подацима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа становништва 2013. године]], у општини Љубиње 3.756 укупно је пописано
Територија општине је 321 км². Становништво се у последњих петнаестак година бави углавном [[пољопривреда|пољопривредом]].
Ред 31:
== Историја ==
Први пут се спомиње у [[14.
Године [[1168]]. све околне [[
[[Османско царство|Турска]] владавина трајала је од [[1466]]. па све до [[1878]], када их смјењује [[Аустроугарска]]. На почетку [[Османско царство|турске]] владавине на овим подручјима Љубиње је било центар за источну [[Херцеговина|Херцеговину]] чије су ингиренције досезале на истоку до границе са [[Црна Гора|Црном Гором]] и на западу до [[Мостар]]а, обухватајући и Мостар.
На [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] 1878. године Аустроугарска је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину. Дана [[14. август]]а 1878. године аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, чиме је окончана [[Османско царство|турска]] владавина на овим просторима. Године [[1908]]. Аустроугарска је извршила [[
== Културно-историјски споменици ==
Ред 43:
[[Датотека:Stara crkva Ljubinje.jpg|мини|200п|Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу]]
Црква у Љубињу је направљена [[1866]]. године. Грађена је од камена, има звоник на преслицу са три звона, једно је оштећено у току [[1941]]. године ([[Други светски рат|Други свјетски рат]]). Црква је прекривена цријепом, више пута је обнављана, као и задњи пут [[1998]]. године. Дрвени иконостас попуњен је са иконама на платну, које се завршавају Христовим Распећем. Посебну вриједност има Св. Јеванђеље, које црква добила из Русије заједно са литијом на којој је лик Христа и Богородице, прилог Зорке Радоњић ([[1901]]) Уз цркву је направљена школска зграда [[1878]]. која је [[1959]]. национализована, а [[1992]]. враћена је цркви, да би 1998. зграда била реновирана.
Одлуком из 2005. године Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу са некрополом стећака је проглашена националним спомеником.
Ред 55:
[[Датотека:Vlahovići - Crkva svetog Lazara.jpg|мини|200п|Црква Св. великомученика Лазара на Влаховићима]]
Црква [[
У својој прошлости црква је неколико пута рушена и обнављана, док није добила данашњи облик. Црква је озидана клесаним каменом и врло је висока и прекривена каменим плочама. У поду цркве налазе се двије велике надгробне плоче ([[
Плоча испред олтара има дужину 190 цм и ширину 128 цм. Њен натпис говори да је ту сахрањен њен ктитор — {{цитат| † Асе лежи кнезь Влаћь Биелићь у свои црькви у Светомь Лазару. Чловече тако да ниеси проклеть нетикаи у ме.}}
Плоча поред улаза у цркву има дужину 214 цм и ширину 190 цм. Њен натпис гласи — {{цитат| † Асе лежи Вукосавь воевода Влаћевићь смомь друговахь дружиномь и загибох на размирној краине ко (са) мога господина и донесоше ме дружина на своју племениту баштину и да е проклеть тко ће ме такнути.}}
У близини цркве налази се некропола стећака и активно православно гробље. Више читавих стећака са некрополе је у бурној прошлости искоришћено за израду високог зида црквене порте. Испред цркве се налази још један средњовјековни надгробни споменик ([[стећци|стећак]]), на ком се налази лошије очуван натпис који гласи — {{цитат| † Асе лежи Вукац Вуч[и]хнићь [на племенитој] види се зламение чтио[че помени]те а вась Б[о]гь благосло[вио сиече и пише ковачь] Прибисавь.}}
Одлуком из 2009. године Црква Св. великомученика Лазара у Влаховићима са некрополом стећака је проглашена националним спомеником.
Ред 69:
[[Датотека:Crkva misljen.jpg|мини|200п|Црква Св. Василија Острошког на Мишљену]]
Село Мишљен је смјештено на висоравни 606 м. планине Липнице 1.067 м која се благо спушта према западу између пјешивца 951 -{m}- и Илине Главе 804 -{m}-. Не зна се тачно од када потиче црква на Мишљену, али се поуздано зна да је у старој Цркви на Мишљену служио јеромонах [[Василије Острошки|Свети Василије Острошки]] око [[1660]]. године. Стара црква вјероватно потиче из доба [[Немањићи|Немањића]]. Црква је проширена [[1900]]. године и направљена је ова садашњег облика. Озидана је од камена и прекривена плочом и звоником на преслицу и једним звоном.
=== Црква Св. Пророка Илије, село Градац ===
[[Датотека:Crkva gradac.jpg|мини|200п|Црква Св. Пророка Илије у Градцу]]
Градац је смјештен на сјевероисточном ободу Љубињског поља и јужним падинама Ђурђеве главе, на надморској висини око 500 м. Према народном предању, Црква у Градцу је саграђена у вријеме [[Немањићи|Немањића]] у [[13.
=== Црква Св. Преображења Господњег, село Крајпоље ===
Село Крајпоље смјештено је испод планине Илије и удаљено је од Љубиња 4 км. У средњем вијеку подигнута је црква која је крајем [[15.
=== Црква Св. Вазнесења Господњег — село Жабица ===
|