Општина Љубиње — разлика између измена

'''Општина Љубиње''' је општина у [[Источна Херцеговина|Источној Херцеговини]], у [[Република Српска|Републици Српској]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Сједиште општине је у граду {{чињеница|16.9.2014}} [[Љубиње|Љубињу]]. Према прелиминарним подацима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа становништва 2013. године]], у општини Љубиње 3.756 укупно је пописано лица.<ref name="ш">[http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf Попис становништва у БиХ 2013.]</ref>

Први пут се спомиње у [[14. вијеквек|14. вијеку]]у, a као насељено мјесто се први пут изричито спомиње у документима [[1404]]. године.

Године [[1168]]. све околне [[Српскесрпске земље у раном средњем веку|српске области]] ([[Зета (држава)|Зета]], [[Травунија]], [[Захумље]] и [[Паганија|Неретвљанска област]]) је преузео [[Стефан Немања]]. Под влашћу [[Немањићи|Немањића]] ће и остати све до краја династије. [[Свети Сава|Растко Немањић]] је у младости од оца [[Стефан Немања|Стефана Немање]] добио Захумље на управу. Још увијек су у овим крајевима жива многобројна предања везана за [[Свети Сава|Светог Саву]]. Касније је подручје Љубиња било и у саставу босанске државе [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]], а након њега се смјењују многи обласни господари, до пада под [[Османско царство|Турке]].

На [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] 1878. године Аустроугарска је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину. Дана [[14. август]]а 1878. године аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, чиме је окончана [[Османско царство|турска]] владавина на овим просторима. Године [[1908]]. Аустроугарска је извршила [[анексијаанексиона Босне и Херцеговинекриза|анексију Босне и Херцеговине]], која ће остати у њеном саставу до краја [[Први свјетскисветски рат|Првог свјетског рата]]. и коначног ослобођења [[1918]]. године када је српска војска умарширала у Љубиње.

Црква у Љубињу је направљена [[1866]]. године. Грађена је од камена, има звоник на преслицу са три звона, једно је оштећено у току [[1941]]. године ([[Други светски рат|Други свјетски рат]]). Црква је прекривена цријепом, више пута је обнављана, као и задњи пут [[1998]]. године. Дрвени иконостас попуњен је са иконама на платну, које се завршавају Христовим Распећем. Посебну вриједност има Св. Јеванђеље, које црква добила из Русије заједно са литијом на којој је лик Христа и Богородице, прилог Зорке Радоњић ([[1901]]) Уз цркву је направљена школска зграда [[1878]]. која је [[1959]]. национализована, а [[1992]]. враћена је цркви, да би 1998. зграда била реновирана.

Црква [[Кнез Лазар Хребељановић|Св. великомученика Лазара]] је по постанку стара; по народном предању саграђена је у периоду послије [[Косовска битка|косовске битке]]. Историјски извори потврђују да је ктитор цркве, кнез Влаћ Бијелић, живио у [[15. вијеквек|15. вијеку]]у. Његов син, војвода Вукосав Влаћевић, послије очеве смрти је проширио цркву. По народном казивању, послије рањавања у борби, војвода Вукосав је на самрти заклео своје другове да га донесу у родни крај и сахране га у очевој Цркви. Подаци о ктиторима налазе се уклесани на њиховим надгробним споменицима који се налазе у поду цркве. Надгробна плоча кнеза Влаћа лежи близу часне трпезе у знак поштовања према ктитору ове цркве, а плоча његовог сина војводе Вукосава лежи у дограђеном дијелу цркве.

У својој прошлости црква је неколико пута рушена и обнављана, док није добила данашњи облик. Црква је озидана клесаним каменом и врло је висока и прекривена каменим плочама. У поду цркве налазе се двије велике надгробне плоче ([[стећакстећци|стећка]]), једна испред олтара, а друга на улазу у цркву са натписом црквенословенској ћирилици.

У близини цркве налази се некропола стећака и активно православно гробље. Више читавих стећака са некрополе је у бурној прошлости искоришћено за израду високог зида црквене порте. Испред цркве се налази још један средњовјековни надгробни споменик ([[стећци|стећак]]), на ком се налази лошије очуван натпис који гласи — {{цитат| † Асе лежи Вукац Вуч[и]хнићь [на племенитој] види се зламение чтио[че помени]те а вась Б[о]гь благосло[вио сиече и пише ковачь] Прибисавь.}}

Село Мишљен је смјештено на висоравни 606 м. планине Липнице 1.067 м која се благо спушта према западу између пјешивца 951 -{m}- и Илине Главе 804 -{m}-. Не зна се тачно од када потиче црква на Мишљену, али се поуздано зна да је у старој Цркви на Мишљену служио јеромонах [[Василије Острошки|Свети Василије Острошки]] око [[1660]]. године. Стара црква вјероватно потиче из доба [[Немањићи|Немањића]]. Црква је проширена [[1900]]. године и направљена је ова садашњег облика. Озидана је од камена и прекривена плочом и звоником на преслицу и једним звоном.

Градац је смјештен на сјевероисточном ободу Љубињског поља и јужним падинама Ђурђеве главе, на надморској висини око 500 м. Према народном предању, Црква у Градцу је саграђена у вријеме [[Немањићи|Немањића]] у [[13. вијеквек|13. вијеку]]у. То је најстарија црква у овоме крају коју зову Матица црква и до данас је добро очувана. Дужина цркве је 5 м, ширина 4 м и висина 3,50 м. Црква је једнобродна озидана клесаним каменом и прекривене каменим почама са звоником на преслицу и једним звоном. Обнављана је више пута, а [[1910]]. насута је за једну степеницу и ударен је под тако да је измијењен њен првобитни изглед. Довратници на улазним вратима су из једног дијела. Изнад врата постоје три камена натписа, као и један са лијеве стране израђен крст испод којег се налази натпис у коме се помиње Градац и Црква. Из једног натписа на врху може се прочитати име [[Кнез Лазар Хребељановић|Књаз Лазар]]. Изнад врата на плочи пише: ''„Ови звоник на Храму Пророка Илије подиже се 25.3.1890. год“''. У цркви нема фресака.

Село Крајпоље смјештено је испод планине Илије и удаљено је од Љубиња 4 км. У средњем вијеку подигнута је црква која је крајем [[15. вијеквек|15. вијека]]а порушена од стране Османлија. Према предању, вјерници овога села дали су завјет да ће да подигну нову. Освећење камена темељца нове цркве на новој локацији извршио је митрополит Владислав 23. јула 1988, да би 10. септембра 1989. године извршио освећење новосаграђеног храма.