Општина Бијело Поље — разлика између измена

'''Општина Бијело Поље''' са сједиштем у [[Бијело Поље|истоименом граду]], је привредни, саобраћајни и културни центар на сјеверу Републике [[Црна Гора|Црне Горе]]. То је трећа општина у Црној Гори по броју становника, а четврта по површини. Према попису из [[2011]]. године, општина има око 46.051 становника.

 

 

Општина Бијело Поље располаже значајним индустријским капацитетима у области обућарске и текстилне индустрије, металопрераде и дрвопрераде, као и прерађивачким капацитетима у области пољопривреде. Ово подручје нарочито је погодно за развој сточарства и воћарства.

У општини је свега 7.500 запослених, а незапослених по евиденцији Завода за запошљавање има 8.700.

 

 

 

Међу споменицима културе свакако је назначајнија црква Светог Петра и Павла, саграђена у 12. веку12. вијеку. О њеном значају у средњовјековној држави, најбоље говори податак да је [[1254]]. године епископска столица из Стона пренесена овдје. Ктитор овог храма, [[хум]]ски кнез Мирослав, брат [[Стефан Немања|Стефана Немање]], је даровао својој задужбини [[Мирославово јеванђеље|јеванђеље]], један од најстаријих и најљепших рукописа написаних [[ћирилица|ћирилицом]] на [[пергамент]]у и украшен иницијалима и минијатурама јарких боја у позлати.

У цркви Светог Николе у Никољцу фреско–ансамбл је скоро у потпуности очуван. Поред иконостаса, својом љепотом и умјетничком вриједношћу издвајају се три иконе настале у првој половини [[13. век|13. вијека]] и двери познатих бјелопољских сликара Лазовића, као и многе друге црквене реликвије. Ипак, највећа драгоцјеност ове цркве је библиотека која чува 84 рукописних и 97 штампаних књига, међу којима је најинтересантније Четворо јеванђеље с краја [[14. век|14. вијека]] писаном на пергаменту.

 

 

Близу ушћа [[Бистрица (десна притока Лима)|Бистрице]] у Лим, у мјесту Лозна Лука, на ријеци Бистрици још увијек одолијева времену камени мост, најстарији споменик из турског доба на овим просторима. О мостовима на Лиму мало се зна, а запис о старим мостовима био је најчешће узгредан и не много важан помена, јер су мостови обично били у сјенци монументалне средњовјековне архитектуре. Први помени моста на Лиму датирају из [[15. век|15. вијека]]. На мјесту које се зове Видојевина, у близини данашњег насеља Ракоње, пронађени су остаци моста преко којега се одвијао каравански пут ка Никољ–пазару. На том мосту постојала је царина, коју су држали Припчиновићи, по којима је највјероватније и оближње насеље добило назив Припчићи. У једном запису из [[1570]]. године говори се да је велика вода однијела мост на Лиму. Мост на Лиму имао је и војни значај, јер се на крају моста налазила капија за улаз у Бијело Поље из правца [[Сјеница|Сјенице]] и [[Нови Пазар|Новог Пазара]]. Стражара на мосту постојала је све до новембра [[1896]]. године, када је после великих поплава Лим однио и мост и стражару. О овој поплави лист ''Цариградски гласник'' (број 44 из [[1896]]. г.) доноси вијест да је мост на Лиму у Бијелом Пољу [[11. новембар|11. новембра]] [[1896]]. године однијела велика вода. Узрок оваквој поплави била је киша која је падала 11 дана, па су поплаве угрозиле читаво [[Полимље]]. Ниво воде Лима, на ушћу у [[Дрина|Дрину]], преко 15 -{km}- је био изнад нормалног водостаја. Никољац је тада био одсјечен од града 40 дана све док се Лим није повукао у своје корито. Одмах након рушења моста, грађани Бијелог Поља почели су подизање новог моста, на истом мјесту, али са тврдим каменим стубом у средини корита и са јаким каменим позидама на обали. Поред средстава добијених од државе, многи Бјелопољци дали су новчане прилоге. Тако је на примјер трговац Хаџи-Миле Вукојичић приложио суму од 650 гроша и преузео обавезу да издржава једног радника док се мост не заврши. Због недостатка средстава није се изградио камени мост како је било планирано већ је обновљен стари – дрвени мост са лијепо озиданом каменом стопом у кориту. По причању старијих Бјелопољаца мост је градио неки Стево Пријепољац, који је касније остао да живи у Бијелом Пољу.

 

 

Новом ''Одлуком о одређивању назива и опису граница насеља на подручју општине Бијело Поље'' и изменама ''Закона о територијалној организацији Црне Горе'', на територији општине Бијело Поље је формирана нова мрежа насеља. Најзначајније измене су укидање насеља Корита и градског насеља Бијело Поље. Од подручја ова два насеља и делова других насеља су формирана нова насељена мјеста: [[Бабића Бријег]] (градско насеље), [[Бање Село]], [[Биоковац]], [[Биоча]], [[Бистрица (Бијело Поље)|Бистрица]], [[Брестовик (Бијело Поље)|Брестовик]], [[Брзава (Бијело Поље)|Брзава]], [[Брчве]], [[Вергашевићи]], [[Врбе]], [[Гојевићи]], [[Горице (Бијело Поље)|Горице]], [[Горњи Дио Града]], [[Дупљаци]], [[Кашевари]], [[Кнежевићи (Бијело Поље)|Кнежевићи]], [[Краденик]], [[Крстаче (Бијело Поље)|Крстаче]], [[Крушево (Бијело Поље)|Крушево]] (градско насеље), [[Ливадице]], [[Липница (Бијело Поље)|Липница]] (градско насеље), [[Личине]], [[Махала (Бијело Поље)|Махала]], [[Медановићи]] (градско насеље), [[Никољац]] (градско насеље), [[Ограде (Бијело Поље)|Ограде]], [[Олуја (Бијело Поље)|Олуја]], [[Писана Јела]], [[Прушка]] (градско насеље), [[Ракља (Бијело Поље)|Ракља]], [[Рибаревине]], [[Ријеке]] (градско насеље), [[Слатка]], [[Стројтаница]], [[Сутиван]], [[Сушица (Бијело Поље)|Сушица]], [[Ћуковац (Бијело Поље)|Ћуковац]] (градско насеље), [[Ушановићи]], [[Центар Града]] (градско насеље), [[Чампар]] и [[Шоља]]. Поједина насеља су добила статус градских насеља: Лозница, Љешница, Недакуси, Обров, Поткрајци, Припчићи, Ракоње, Расово и Џафића Брдо.

 

Према попису из [[2011]]. године општина има 46.051 становника.

 

{{Графикон постоци

|ширина=300px

|позиција=

|шипке=

{{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|19640|42.65}}

{{Врста са постотком|атеисти и агностици|yellow|85|0.18}}

}}

 

{{Графикон постоци

|ширина=300px

}}

 

 

{{Графикон постоци

|позиција=left

|шипке=

{{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|19964|39.7}}

}}

 

* [http://www.bijelopolje.co.me bijelopolje.cg.yu]