Пад Акре (1291) — разлика између измена

 

{{Битка

'''Пад Акре''' се десио 1291. године и резултовао губитком контроле града Акре од стране крсташа, који је пао у руке муслимана. Сматра се једним од најважнијих битака овог временског периода. Иако су крсташи наставили још неколико векова рата, освајање града је означио крај даљих крсташких ратова на тлу [[Левант]]а. Падом Акре крсташи губе последње упориште у [[Јерусалимска краљевина|Краљевини Јерусалим]].

 

 

[[Датотека:SiegeOfAcre1291BNF.JPG|300px|мини|лево|Пад Акре]]

Египатски султана [[Калаван]] [[Пад грофовије Триполи|освојио је Триполи]] 27. априла 1289. године. У [[Света земља|Светој Земљи]] је тада од хришћанских градова остала једино Акра. Султан није желео да прекрши примирје које је постојало. Међутим, у јесен 1290. године у Акри се окупила мања група крсташа пристиглих из [[Италија|Италије]]. Поводом тога је приређен банкет. Он се претворио у крвопролиће. Пијани крсташи су улицама Акре побијали свакога кога су срели, а ко је носио браду. Страдало је мноштво муслимана, али и хришћана. Калаван покреће војску ради одмазде 4. новембра. Међутим, током похода умире, па се муслимани враћају. Непосредно пред смрт, Калаван је заклео свога сина [[Ал-Ашраф Халил|Ашрафа]] да освоји Акру.

 

 

Марта 1291. године [[Акра (град на Блиском истоку)|Акра]] је опседнута. У муслиманској армији је било 70.000 коњаника и око 150.000 пешака. Акра је бројала око 40.000 становника од којих 700 коњаника и 800 пешака. Били су присутни и сви витешки монашки редови: [[Темплари]], [[Хоспиталци]], [[Тевтонци]], [[Ред Светог Лазара Јерусалимског|одред Светог Лазара]]... Током маја 1291. године завршено је опкољавање града. Град је бомбардован са 92 [[катапулт]]а. Завршни јуриш извршен је 18. маја. Крсташи су једно време одбијали нападе. Најжешће су се бранили Темплари и Хоспиталци. Међутим, знатно бројнија муслиманска војска успела је да пробије одбрану.

{{Битке крсташких ратова на Леванту}}

 

 

Уследио је покољ грађана Акре. Описује га Жерар од Монтреала:

''Знајте да је било ужасно и погледати јер су госпе и грађани и црквењаци и други обични људи бежали улицама носећи децу у наручју, а сви су били унезверени и расплакани и бежали су према луци да би се обезбедили од смрти. Када би их Сарацени пресрели, једна би узео мајку, а други дете, па би их водили са једне на другу страну. Понекад жена би била одвојена, док би дете било бачено на под и тако се вукло до смрти, а било је нешто крупнијих госпа које су биле задихане и без даха услед страха да ће бити на месту усмрћене и дете у њиховој утроби.''

 

 

Након пада [[Акра (град на Блиском истоку)|Акре]], остали крсташки поседи нису се опирали. [[Тир]] је напуштен 18. маја, [[Сидон]] 14. јула, [[Бејрут]] 21. јула, [[Антарт]] 3. августа. Био је то крај [[Крсташки ратови|крсташких ратова]].

 

==Види још==

* [[Крсташки ратови]]

* [[Пад Јерусалима (1187)|Пад Јерусалима]]

 

==Извори==

* Историја крсташких ратова - др Жељко Фајфрић