Павле Давидовић — разлика између измена

Потиче из српске породице која је стигла у [[Угарска|Угарску]] у време [[Великавелике сеобасеобе Срба|сеобе]] под [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]]. У војску је ступио 1757. као [[добровољац]]. За време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња [[Пољска]]) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала [[Палавичини]]ја могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. 1780. постао је барон, а 1783. [[пуковник]] [[Петроварадин]]ске [[региментапук|регименте]].

Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоном]]ом. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (-{Feldzeugmeister}-). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро.