Павле Раденовић — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
== Политички ангажман ==
 
Преузимањем дела Конавла [[1391]]. године кнез Павле је постао сусед [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] према којој је држао неколико [[царина]]. Њеним трговцима је [[1397]]. године издао повељу о слободној трговини и заштити у његовим земљама, за шта је награђен титулом [[Грађанин Дубровачке републике|грађанина Дубровника]]. У спољној политици је, као и остали великаши краљевине Босне, подржавао [[Ладислав Напуљски|Владислава Напуљског]] у сукобу са [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмундом Луксембуршким]] ([[1387]] — [[1437]]) око титуле [[списак владараугарских Мађарскевладара|краља Мађарске]], која се у то доба водила.
 
У унутрашњој политици је активно учествовао у јачању положаја племства у краљевини, а потом и у некој врсти ''-{[[de facto]]}-'' великашког намесништва краљице [[Јелена Груба|Јелене (''Грубе'')]] ([[1395]] — [[1398]]) које су као њени саветници поред њега, између осталих, чинили и [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоје Вукчић]] (?-[[1416]]) и [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]]. Учествовао је у избору Остоје за краља 1398. године, да би га са осталим великашима збацио са власти [[1404]]. године поставивши [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртка II]] (прва влада 1404—1409, друга влада 1420—1443) за новог краља. После пораза Владислава Напуљског [[1408]]. године, са осталим великашима је збацио Твртка II који је подржавао Владислава и вратио на престо Жигмундовог претендента Остоју.
== Убиство на Пареној пољани ==
 
Током [[август]]а [[1415]]. године на [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]] код [[Бобовац|Бобовца]] одржавао се сабор краља и властеле краљевине Босне. Приликом посебно организованог [[лов]]а на Пареној пољани, [[Златоносовићи]] су на знак који је [[мач]]ем дао сам [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]] напали Павла и тешко га ранили, а његовог сина [[Петар I Павловић|Петра]] и посланика [[Браило Тежаловић|Браила Тежаловића]] су заробили. Заверу су организовали сам краљ [[Остоја Котроманић|Остоја]] и војвода Сандаљ због политичких сукоба са Павлом, оптуживши га за издају краљевства. Према првобитном плану, Павлов син Петар је требало да буде ослепљен, а поседи Павловића подељени између Сандаља и Златоносовића, који су се надали [[Олово (град)|Олову]], које се налазило уз њихове поседе, али се од тог плана одустало и Петру су остављени очеви поседи. Целом чину је присуствовао и посланик [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] [[Никола Гучетић]] и [[Влатко Тумурлић]]. Сам Павле је убрзо умро од последица рана које је задобио, али је зато Петар пуштен да се врати на породични посед и настави управљање њиме. Као сведок овог напада Петар је за смрт свога оца директно окривио Сандаља, што је целокупни [[Југоисток|југоисточни]] део [[босна и Херцеговина|данашње Босне и Херцеговине]] гурнуло у рат између [[Павловићи|Павловића]] са једне и Сандаља односно [[Косаче|Косача]] са друге стране. Највећа последица овог жестоког сукоба за који је деловало да се може окончати само потпуним уништењем једних или других било је директно укључивање [[Османлије|Османлија]] у њега, прво на страни Павловића, а потом и на Сандаљевој страни, иако су они ''-{[[de facto]]}-'' радили искључиво за себе и постепено освајали делове краљевине Босне. Сам сукоб се временом смирио, тако да су обе породице практично нестале са [[Османлијскопад освајањекраљевине Босне ипод Херцеговинеосманску власт|османлијским освајањем Босне и Херцеговине]].
 
== Његов посед ==
* [[Добрун]]
* [[Горажде]]
* [[Прача (градПале-Прача)|Прача]]
* [[Олово (град)|Олово]]
док су у [[Југ|јужном]] делу најзначајнији били:
256.125

измена