Паидеја — разлика између измена

36 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Одисеја]] описује каснији степен развоја Хеленске културе, описује повратак ратника кући, уживање у мирнодопском животу и прецизно осликава породични живот. Овде се најбоље види моћ старогрчке ''Паидеие'', племенити јунаци са бојног поља Илијаде постају отмена и углађена дворска господа и деца се обликују према стриктним принципима дворског морала. Паметан савет, прикладне речи, лукаво и мудро увиђање постају одлике једног јунака, при чему ратничка арете остаје централна људска вредност.
 
Овај менталитет се такође може видети у тенденцији Грка да се репродукује само „најбоље“, дакле на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]], у [[књижевност]]-и, са такмичења у [[поезија|поезији]], [[Трагедија|трагедији]] и [[Комедија, античка комедија|комедији]].
== Сократов утицај на Паидеиу ==
[[Сократ]] је помогао у духовном обликовању Атине, као једног од лидера у Грчкој преко свог схватања ''Паидеие''. Сократов циљ је био да се изгради таква пракса образовања и политике која ће допринети важности у демократској пракси. Он жели да уздигне своју атинску публику у области филозофије, тако што примењује посебно начело-мајеутику.
Основа ове арете је васпитање. „Арете“ је смештена у свему што су Грци учинили.
Менталитет арете протеже се на ''паидеие'' [[Платон]]а, који заједно са Сократом ствара високо утицајне школе у ​​Грчкој. Одбацили су тренутно образовање [[полис]]-а, њихово ривалство реторике и науке за лидерство у области образовања и културе је преовладавало. Сократ је био приморан да се брани против оптужби да образовање квари омладину. Сократова ''Паидеиа'' постала је пресудна за опстанак полис-а кроз идентификацију реторике, са политичким изузетностима.
У модерном дискурсу, немачко-амерички класик [[JegerJegermajster|Јегер]], у свом утицајном опусу ''Паидеие'', користи концепт ''Паидеиа'' да прати развој грчке мисли и образовања, почевши од [[Хомер]]-а. Концепт ''Паидеиа'' такође користи Адлер у својој критици савремених образовних система. Такође и [[CreminMosapramin|Сремин]] у својим историјама америчког образовања.
== Златни мислиоци ==
Грци себе описују као „Љубитељи Лепоте“, они су навикли на естетику. Они умеју да цене лепоту природе. Они знају за златну средину и њен рецидив у многим стварима. Они су говорили о потреби за равнотежу, као златној средини међу свим стварима.
Грци траже равнотежу у свим аспектима људског деловања и искуства. Златна средина културни је израз овог принципа широм Грчке. Тако да ''Паидеиа'' подразумева и области какве су [[архитектура]], [[уметност]], [[политика]], и [[психологија]].
== Заснивање племства у Паидеи ==
Троугао паидеие чинили су [[логос]], као разум, номос, као закон, [[полис]], као град, држава. Када је племство у питању никакве шансе нису постојале да се постане племић, иако је порекло истог било племићко. Нико није могао бити племић на основу свог порекла или иметка, већ само на основу онога што је сам, својим радом и трудом, у складу са својим способностима постигао. [[Племство|Племић]] је био неко ко се морао доказивати сваки дан, увек изнова, храброшћу, завидном ратничком вештином и добром реториком пред битку, вештином лепог говора, чији је циљ победа у разговору. И ако би се и поред свега, у некој ситуацији, показао као лош, недостојан говорник, у скупштини или нечему сличном, одмах би губио свој статус. Сваки је [[Грци|Грк]] тежио овом идеалу.
== Значај открића индивидуе за настанак Паидеие ==
[[Индивидуа]], доиста није циљ грчког схватања ''Паидеие'', али је појам од ког се полази. Уочивши све могуће разлике у склоностима и особинама различитих људи, Грци су јасно схватили да у процесу васпитања и образовања треба кренути од самих интересовања и способности које појединац у себи носи. [[Учитељ]] или [[полис]], као васпитачи су само педагози, они само воде и усмеравају душу. Немачки појам ''Ерциум'', што значи ''извлачити'', за појам васпитања лепо означава оно што васпитач ради са човеком. ''Паидеиа'' полази од индивидуе, „извлачи“ из ње све оно што јој је природа дала и што представља њену разлику у односу на друге људе, али га васпитава не према појединачном човеку, већ према идеји човека која је опште прихваћена и важећа и обавезујућа за једну заједницу, полис, врсту. Основни циљ ''Паидеие'' је да полис васпитава и обликује човека за његов суштински облик, у Грчкој слободан и срећан живот индивидуе у заједници са другим људима. Слободан, независтан грађанин, не роб.
256.125

измена