Панонско море — разлика између измена

Почетком [[миоцен]]а море се проширило на источне крајеве Србије, али је било плитко. У то време [[Авала]] и [[Космај]] су спојени и чинили су [[полуострво]]. Вода је у Шумадији продрла до [[Аранђеловац|Аранђеловца]] и линије [[Букуља]]—[[Венчац]], на западу до [[Дрина|Дрине]] и [[Јадар (притока Дрине)|Јадра]], а на истоку до [[Доњи Милановац|Доњег Милановца]] и [[Петровац на Млави|Петровца]]. Из овог периода су наслаге угља из Млавског басена. Нађено је мноштво фосилних [[рибе|риба]], [[фосил]]не кости усатог [[китови|кита]], кости [[цирене|сирена]] (морских крава), [[зубизуб]]и [[ајкула|морских паса]].

Почетком [[плиоцен]]а ([[понт]]) успоставља се поново веза у [[Ђердапска клисура|Ђердапу]], ниво воде се снижава, а проток кроз клисуру расте. Море се лагано повлачи из Шумадије па се формирају Моравски и Колубарски залив. У [[Војводина|Војводини]] у дубоким депресијама (до 1000 метара) акумулира се [[песак]] ([[нафта]]). Богате наслаге угља у [[Костолац|Костолачком]] и [[Колубара|Колубарском]] басену датирају из овог периода. Панонско море ушло је у „језерски стадијум“. Услед промене нивоа и смањења површине настају неке нове врсте живог света — [[пужеви]] с надуваним задњим завојем (-{Limnaea}-, -{Boskovicia}-, -{Lytostoma}-, -{Valenciennesia}-), ситни пужић -{Micreomelania}-, нови родови ребрастих шкољки (-{Limnocardium}-, -{Paradacna}-, -{Pteradacna}-, -{Didacna}-) и др. [[Обала|Обале]] су настањивали сроднци праслонова „динотерији“, хранећи се лишћем разноликог дрвећа. О томе сведочи [[зуби|зуб]] праслона, којег је након угинућа животиње можда поток донео у језерски муљ. Припадао је врсти -{Dinotherium giganteum}-.