Патерик — разлика између измена

'''Патерик''' је [[књига]] која својим садржајем припада жанру [[аскеза|аскетске]] литературе. У [[Старословенски језик|старословенском језику]] се назива ''отачник''. Садржи многобројне приче о [[монахмонаштво|монашким]] подвизима, који имају [[дидактика|дидактичку]] улогу.

Настанак патерика се везује за почетак успостављања [[монахмонаштво|монашког]] живота у [[Египат|Египту]] ([[3. век|-{III}-]] - [[4. век|-{IV}- век]]). У [[монахмонаштво|монашким]] срединама је настао већи број збирки оваквих поука. Најстарији међу њима је ''Египатски патерик'' ([[4. век|-{IV}-]] - [[5. век|-{V}- век]]). Године [[420]]. [[Паладије Пустињак|Паладије Еленопољски]] је написао дело ове врсте – ''Лавсаик''. Међу [[египат]]ским монасима је у [[4. век|-{IV}-]] и [[5. век|-{V}- веку]] формирано ''Слово отаца''. Јован Мосх је почетком [[7. век|-{VII}- века]] саставио ''Луг духовни'', који је називан ''Синајским патериком'' – најстарији потпун препис. Други потпун препис је био ''Скитски отачник''. [[Папа Гргур I]] је написао ''Дијалоге о житију и чудима италијанских отаца и вечности душе''.

Један од најстаријих [[Срби|српских]] сачуваних патерика је рукопис [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] из последње четвртине [[13. век|-{XIII}- века]] и Патерик [[Манастир Света Тројица |Светe Тројицe]] [[Пљевља| Пљеваљске]] из [[17. век|-{XVII}- века]]<ref>[http://preslav.shu.bg/webs/Deinost/archive/Tom%207/L.%20Karpenko.pdf]</ref>.

* [http://preslav.shu.bg/webs/Deinost/archive/Tom%207/L.%20Karpenko.pdf Преславска књижевна школа - Рукописи патерика Манастира Свете Тројице,стр.: 175]