Википедија

Патријарх српски Димитрије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 10:
| Титула = ''Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и [[патријарх српски]]''
| Начин обраћања = Његова светост
| Држава = [[Краљевина СХСЈугославија|СХС]]/[[Југославија]]
| Сједиште = [[Београд]]
| Године службе = од [[12. септембар|12. септембра]] [[1920]]. до [[6. април]]a [[1930]].
| Претходник = Обновљена патријаршија
| Насљедник = [[Патријарх српски Варнава]]
| Епархија 2 = [[Списаксписак српскихпоглавара патријархаСрпске православне цркве|митрополит Србије]]
| Године службе 2 = [[1905]] — [[1920]].
| Претходник 2 = [[Инокентије Павловић|Инокентије]]
Ред 43:
== Биографија ==
 
Рођен је 16/[[28. октобар|28. октобра]] [[1846]]. године у [[Брежане|Брежану]] крај [[Пожаревац|Пожаревца]]. Пореклом са [[Косово|Косова]].<ref>Српски етнографски зборник - Српска Краљевска академија, "Насеља српских земаља", (Др. Михајло Ј. Миладиновић књига 25. "Пожаревачка Морава").</ref> Школовао се у Пожаревцу, потом у Великом Селу и у Београду. Завршио је Богословију у Београду 1868. Потом је једно време радио као учитељ. Рукоположен је у чин ђакона и презвитера 1870. Професор београдске Богословије постао је 1882. године. Са тог положаја изабран је за епископа нишког [[8. новембар|8. новембра]] [[1884]]. На том положају остаје до [[1889]], тада по повратку [[митрополит српскибеоградски Михаило|митрополита српског Михаила]] у Србију, повлачи се са положаја и одлази у [[Француска|Француску]]. У Француској је наставио студије књижевности и филозофије.
 
После смрти митрополита Михаила, поново се враћа у Србију и постаје епископ шабачки, на овом положају био је у периоду 1898—1905. После смрти [[митрополит српскибеоградски Инокентије|митрополита српског Инокентија]] (1905) изабран је за новог митрополита српског. Његова пуна титула је била ''архиепископ београдски и митрополит Србије''.
 
За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] прошао је страдања са српским народом и војском, и преко [[Албанија|Албаније]] стигао на [[Крф]].
Ред 53:
Укупно, био је [[Епархија нишка|нишки епископ]] (1884—1889), [[Епархија шабачка|шабачки епископ]] (1898—1905), митрополит Србије (1905—1920) и патријарх српски (1920—1930).
 
Основао је епархију у Чехословачкој и хиротонисао [[Горазд Чешки (свештеномученик)Прашки|Горазда Чешког]], као епископа чешко-моравског [[25. септембар|25. септембра]] [[1921]]. Епископа Горазда стрељали су Немци [[4. септембар|4. септембра]] [[1942]]. године у [[Праг|прашком]] предграђу Кобилиси, а потом га спалили у крематоријуму. Осим Чешко-моравске за време његове владавине основане су и Америчко-канадска и Бихаћка епархија и обновљена стара [[Епархија браничевска|Браничевска епархија]].
 
У београдској [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]] венчао је краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]] и [[Марија Карађорђевић|краљицу Марију]] у четвртак [[8. јун]]а [[1922]]. године, уз саслужење још четири епископа.
 
Одобрио је основна начела и подржао рад „Народне хришћанске заједнице“ (познатије као ''богомољачки покрет''). Овај покрет основао је [[Свети владика Николај Велимировић|Св. владика Николај]] и имао је за циљ да изврши морални препород српског народа свих слојева и да шири јеванђелску науку. Почетком 1922. покренут је и часопис „Православна Хришћанска Заједница“, покренута је и издавачка делатност и до [[1941]]. су објавили преко 100 књига. Патријарх Димитрије се убрзо по оснивању прихватио духовног вођства овог покрета.
 
[[Датотека:Grave of Patriarch Dimitrije.jpg|десно|мини|гроб патријарха Димитрија]]
 
Патријарх Димитрије, на дан 500-годишњице смрти [[деспот Стефанстефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]], [[1927]]. године, одслужио је архијерејску литургију на којој је новоуспостављеном свецу одржан молебан и отпеван канон. За ту прилику патријарх је написао „Службу Светом Стефану“ у којој се каже да је Стефан био велики верник и градитељ цркава, ратник и дипломата, књижевник и градитељ, а главно дело непрестано давање милостиње и често читање божанских књига. Дневни лист „[[Политика (новине)|Политика]]“ обавештава да је одслужена литургија у Саборној цркви, отпеван је канон новопосвећеном, а затим прошла литија Београдом на којој је деспот Стефан „први пут споменут као светитељ“. Међутим канонизација је учињена самосталном вољом патријарха и Архијерејски сабор је тада није прихватио.
 
Бавио се и књижевним радом, припремио је издање [[Манастир Хиландар|Хиландарског]]ског типика [[Свети Сава|Светог Саве]]. Помогао је подизање Храма Светог Димитрија у селу Ратковићу и Храм Покрова Богородице у Београду.
 
Патријарх Димитрије је умро у 14 сати и 15 минута [[6. април]]а [[1930]]. у Београду<ref>[http://scc.digital.nb.rs/view/P-2484-1930&e=f&ID=7698&p=001&z=3&x=0&w=1280&h=868&x=b Текст о смрти патријарха Димитрија („Политика“, 7. април 1930)], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> и сахрањен 10. априла у [[манастир Раковица|манастиру Раковици]]. У његово заоставштини пронађени су [[мемоари]] који до сада нису објављени.<ref>[http://scc.digital.nb.rs/view/P-2484-1930&e=f&ID=7701&p=002&z=3&x=0&w=1272&h=833 Патријархови мемоари („Политика“, 10. април 1930)], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>
 
Његов наследник на трону патријарха српског био је [[Варнавапатријарх Росићсрпски Варнава|патријарх српски Варнава (Росић)]].
 
== Одликовања ==
Ред 95:
|после2= [[Сергије Георгијевић|Сергије (Георгијевић)]]
|пре3= [[Инокентије Павловић|Инокентије]]|
списак3= [[Списаксписак српскихпоглавара патријархаСрпске православне цркве|митрополит Србије]]<br />[[1905]]—[[1920]].
|после3=<small>функција не постоји</small>
|пре4=<small>[[Калиник II Грк]] (до 1766.)</small>
|списак4= [[Списаксписак српскихпоглавара патријархаСрпске православне цркве|патријарх српски]]<br />[[1920]]—[[1930]].|
после4= [[Патријарх српски Варнава|Варнава]]
| женски_пол =
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Патријарх_српски_Димитрије”