Архиепископ и митрополит карловачки Герман — разлика између измена

'''Герман Анђелић''' (световно ''Григорије Анђелић'', [[10. август]]а [[1822]], [[Сремски Карловци]] — [[26. новембар|26. новембра]] [[1888]], [[Сремски Карловци]]) је био [[митрополит]] [[Карловачка митрополија|карловачки]] и [[патријарх]] [[Српскасрпска патријаршијаправославна црква|српски]] и један од [[Браћа Анђелић|браће Анђелића]].

Григорије Анђелић, у монаштву Герман, рођен је [[1822]]. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] од оца Павла, пароха [[Саборна црква у Сремским Карловцима|Саборне карловачке цркве]], и мајке Ане, рођ. Шероглић. Гимназију је завршио у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], а такође и [[Богословијатеологија|богословију]]. [[Право|Права]] и [[Филозофија|филозофију]] је студирао у [[Пешта|Пешти]] и [[Шарошпатак]]у. [[1845]]. године Григорије Анђелић дао је [[Адвокат|адвокатски испит]].

Замонашио га је [[20. мајамај]]а [[1848]]. године архимандрит [[Манастир Крушедол|крушедолски]] [[ПрокопијеПатријарх Ивачковићсрпски Прокопије|Прокопије (Ивачковић)]] у [[Манастир Гргетег|манастиру Гргетегу]]. Рукоположио га је у чин [[јерођакон]]а [[12. мајамај]]а [[1848]]. године [[епархија горњокарловачка|горњокарловачки епископ]] [[Евгеније Јовановић|Евгеније (Јовановић)]]. Када се [[црквена општина]] у [[Трст]]у обратила [[Митрополиткарловачка карловачкимитрополија|митрополиту]] [[ЈосифПатријарх Рајачићсрпски Јосиф|Јосифу (Рајачићу)]] [[1848]]. године с молбом да им пошаље [[ђакон]]а, избор је пао на [[јерођакон]]а Германа. Шаљући им [[јерођакон]]а Германа, Јосиф (Рајачић), сада већ [[Патријарх српски|патријарх]], каже да:

Као [[ђакон]] [[Црква Светог Спиридона у Трсту|храма Светог Спиридона]] у [[Трст]]у вршио је две године и учитељску дужност при црквено-школској општини. Од [[1850]]. до [[1866]]. године био је [[професор]], а такође и [[ректор]] [[КарловачкаБогословија богословија„Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Карловачке богословије]]. За [[архиђакон]]а је произведен [[1853]]. године, поставши и конзисторијалним бележником, а [[синђел]]ским достојанством одликован је [[1858]]. године. Три године доцније, [[1861]]., постаје [[протосинђел]] и, најзад, [[1864]]. године [[архимандрит]] [[Манастир Гргетег|гргетешки]].

После смрти заслужног [[Епископепархија бачкибачка|епископа бачког]] [[Платон Атанацковић|Платона]], [[9. априлааприл]]а [[1867]]. године, постаје мандатар, а потом и администратор [[Епархија бачка|епархије бачке]]. Када су [[Трст|Тршћани]] завршили свој нови [[Црква Светог Спиридона у Трсту|храм]], позвали су, [[1869]]. године, [[Патријарх српски Самуило|патријарха Самуила (Маширевића)]] да освети [[храм]]. „У [[Патријарх српски|патријархово]] име дошао је да освети цркву [[архимандрит]] Герман Анђелић, који је двадесет година пре тога служио као [[ђакон]] у [[Трст]]у и произносио јектеније у старој и малој цркви Св. Спиридона“.

Исте године је архимандрит Герман изабран за [[Епископепархија бачкибачка|епископа бачког]]. Како је [[Патријарх српски Самуило|патријарх Самуило (Маширевић)]] умро [[7. јануарајануар]]а [[1870]]. године, због дуго упражњене [[патријарх]]ове столице (''-{sedis vacantis}-'') новоизабраног [[Епископепархија бачкибачка|епископа бачког]], посвећен је за [[епископ]]а тек [[11. августаавгуст]]а [[1874]]. године од стране новог [[Патријарх српски|патријарха]] [[ПрокопијеПатријарх Ивачковићсрпски Прокопије|Прокопија (Ивачковића)]].

После насилног пензионисања [[Патријарх српски Прокопије|патријарха Прокопија]], [[1879]]. године, [[епископ]] Герман је постављен за администратора [[Карловачка митрополија|карловачке митрополије]]. Нико у [[Митрополија карловачка митрополија|митрополији]] није одобравао овај потез. Још веће ће незадовољство изазвати у [[Срби|српском народу]] и клиру његово именовање за [[Патријарх српски|патријарха]] [[1881]]. године. прво је на изборном сабору добио је 12 гласова, док је 53 гласа освојио епископ будимски [[Арсеније Стојковић]]. Потом, [[Фрањафранц ЈосифЈозеф|бечки цар]] није потврдио избор [[Епископепархија горњокарловачкигорњокарловачка|епископа горњокарловачког]] [[Теофан Живковић|Теофана]], школског друга Германовог и највећег [[беседник]]а [[19. век]]а, за [[Патријарх српски|патријарха]], већ је за [[Патријарх српски|патријарха]] именовао епископа Германа.

Личност патријарха Германа још није довољно проучена, иако је о њему и његовом раду доста писано. Патријарх Герман је био човек широке руке и био је у могућности да од средстава добијених од [[даљ]]ског спахилука даје „стипендије, пензије и милостиње, на које је у току свога живота дао преко 60.000 [[Форинтамађарска форинта|форината]], а са братом Стеваном за подизање [[Карловачка гимназија|карловачке гимназије]] 162.500 [[Форинтамађарска форинта|форината]]".

Но, ипак је остао ретко непопуларан. Народ му никада није могао заборавити на какав се начин успео на престо [[Арсеније III ЧарнојевићЦрнојевић|Арсенија Трећег]] и [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Четвртог]]. Томе је допринело и његово непријатељско држање према архимандриту [[Иларион Руварац|Илариону Руварцу]], кога је из [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]] прогнао у [[манастир Гргетег]].

Умро је [[26. новембар|26. новембра]] [[1888]]. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. Умирући оставио је у аманет своме брату [[Стефан Анђелић|Стефану]], да сазида врло угледну зграду за [[Гимназија|гимназију]] и [[Богословијатеологија|богословију]] у [[Сремски Карловци|Карловцима]]ма; док је свештеничко-удовичком фонду у архидијецези оставио 40.000, а професорском пензионом фонду [[Карловачка гимназија|карловачке гимназије]] 60.000 [[круна]].

|списак= [[Епархија бачка|Епископ бачки]] [[1870]] — [[1881]].

|пре2= [[МитрополитПатријарх Прокопијесрпски ИвачковићПрокопије|Прокопије Ивачковић]]

|списак2= [[Списаксписак српскихпоглавара патријархаСрпске православне цркве|патријарх]] ([[1881]] — [[1888]])|

после2= [[МитрополитПатријарх Георгијесрпски БранковићГеоргије|Георгије Бранковић]]|