Пелагије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
[[Датотека:Pelagius.jpg|мини|200п|Пелагије]]
'''Пелагије''' (354 - 420/440) је био аскетски [[монаштво|монах]] и теолошки писац из [[5. век]]а који је учио да [[човек]] има моћ да чини [[добро]] и да ради на сопственом [[спасење|спасењу]]. Сматра се оснивачем [[пелагијанство|пелагијанства]].
 
== Живот ==
Ред 6:
Пелагије је рођен око [[354]]. године. Његово место рођења је непознато, али се сматра да потиче са [[Британска острва|Британских острва]].<ref>Paula K. Byers; 1998, ''Encyclopedia of World Biography'', Page 189 - Pelagius, ISBN 0-7876-2553-1.</ref> У Италију је дошао почетком [[5. век]]а и проповедао је најпре у [[Рим]]у. У Италији је водио строг монашки живот и био је пријатељ са св. Павлином, епископом ноланским. Изненађен распусним моралом, Пелагије је иступио са делима, у којима тврди да неодољиви грех не постоји. Учење Пелагија привукло је многе, измећу осталих и патриција Целестија.
 
Године [[411]]. Пелагије и Целестије прелазе у северну Африку и Палестину. У Северној Африци Пелагије води теолошке расправе са светим [[Августин Хипонски|Августином]]ом, по питању предодређења и слободе воље. Убрзо након тога је Пелагијево учење осуђено као јерес, а он сам је на Картагинском сабору [[417]]. године [[изопштење|изопштен]] из цркве. За извесно време успео да придобије наклоност римског папе Зосиме, али указом цара Хонорија 418. године његово учење поновно проглашено као јерес и потврђено његово искључење из цркве. Оставши на Истоку, Пелагије је ускоро умро. Његово учење имало је следбенике код неколико италијанских епископа, посебно Јулијана Екланског, који је иступао као ревносни тумач и заштитник Пелагијевог учења.
 
Главна Пелагијева дела су: Тумачење аПелагије Павла и Посланица Димитријади.
Ред 12:
== Учење ==
 
Пелагије је сматрао да [[човек]] сопственим напорима може стећи [[морал]]но савршенство. Порицао је да [[првородни грех|првобитни грех]] [[Адам и Ева|Адама и Еве]] затомљује потоње генерације. Првородни грех је Пелагије признао само као лош пример. Пелагије је учио да је човек по природи добар, да има слободну вољу, те властитим снагама може постићи [[спасење]] и [[блаженство]]. Сваки човек може бити безгрешан, ако хоће, јер [[Бог]] не захтева немогуће.
 
Његово учење о слободној вољи, названо [[пелагијанство|пелагијанизам]], је осуђено на Сабору у [[Картагина (град)|Картагини]] [[417]]. године, на захтев [[светиавгустин АвгустинХипонски|светог Августина]]. Због ове осуде Пелагије и његове присталице ''пелагијанци'' били су протерани из [[Западно римско царство|Западног римског царства]] и нашли су уточиште на Истоку. Пелагионизам је заједно са [[несторијанство]]м осуђен и на [[Трећи Васељенскивасељенски Саборсабор|Трећем Васељенском сабору]] у Ефесу [[431]]. Ублажено Пелагијево учење названо ''полупелагијанизам'' (семипелагијанизам) одржало се у [[Галија|Галији]] до VI. [[век]]а и утицало је на модификацију црквеног учења о [[предестинацијапредодређење|предестинацији]].
 
== Извори ==