Персијска архитектура — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (literatura)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
 
== Историјски преглед ==
Већ пре 3.000 година п. н. е. на територији Елама настала је прва западоиранска држава углавном у долинама великих река [[Карха]] и [[Карун]]а. Најстарији становници су ту били од 4.000 год. п. н. е. племена Еламита, Касита и др. Прва племена која су говорила Ирански су се појавила пре око 1.000 година п. н. е. под именом Меди који су били настањени у области Парс или грчки Персиси и били су познати под именом Персианаца.<ref name="PSN">'' Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.''</ref>У 6. веку п. н. е. персијски краљ [[Кир Велики|Кир]] II је основао царство [[Ахемениди|Ахеменида]] ([[Ахеменидско краљевство|Ахеменидско царство]]). Персијјанци су завладали Медијском Империјом као и Малом Азијом, Месопотамијом Египтом и за време Дарија I (529. – 486. п. н. е. били су ту припојени и неки крајеви Индије. Године 500. – 449. п. н. е. били су Грчко- Персијски ратови а 331. године. П. н. е. [[Александар Велики|Александар Македонски]] је савладао Империју Ахеменидоваца. Затим је Персија постала део империје Селуковаца и под владом Арасковаца је Партска Империја водила сталне ратове са Римљанима али је у [[2. век]]у пропала и у првој половини [[3. век]]а је обновљена под [[Сасаниди]]ма ([[Сасанидско краљевство|Сасанидско царство]]). Рана феудална држава је у половини [[7. век]]а била разорена од Арабљана од којих су Иранци примили [[ислам]].<ref name="PSN" />
 
== Карактеристике ==
Персијанци су прошли кроз велике тешкоће пре него су основали своју цивилизацију оснивањем династије Ахеменида у 6. веку п. н. е. највеће царство [[Азија|западне Азије]] које је повезано са славом [[Кир Велики|КирКира]]а, [[Дарије I|Дарија]] и [[Ксеркс I|Ксеркса]] који су оснивали краљевске градове Пасаргаде, Персепоља, Сузу у раскоши од камена са сјајем и украсима на уздигнутим вештачким терасама са ходницима, ступовима и анабансима, великим покривеним дворанама са стубпвима.<ref name="ОИУ">'' Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.''</ref> Ова уметност представља спој доприноса различитих стилова у уметности и архитектури који су прилагођени раскоши и инспирисани су како египатском тако и асирском уметношћу и архитектуром. Стубови са капителим у облику палми пренесени су из архитектуре у [[Египат|Египту]]. Капители са згрченим фигурама бикова представљају даљу разраду у капитеима из архитектуре [[Месопотамска уметност|асирске уметности]].<ref name="ОИУ" /> Овом умертношћу инспирисани су и велики барељефи исклесани у камену и рељефне опеке који представљају победе и знамените личности и догађаје у војним подвизима и подухватима, новину представља смиренији начин изражавање у стилизацији и складном пластичном ритмизирању.. [[Вавилон]]ским творевинама инспирисани су и “бесмртни” стрелци из монументалних фризова Даријеве палате у Сузи од обојених опека. Персијска архитектура је употребљавала много декоративних елемената који су били израђени без обзира колико се били велики и ова љубав према декорацији потиче из номадска природе какви су били Персијанци те тако нема никакве разлике међу украшаванјем капитела и ситног златарског накита који је израђиван и предтавља такође велики допринос у уметности Персије.<ref name="IST">'' H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.''</ref>Персијско царство је желело да настави свој експанзионистички поход преко мора и сукобило се са западом али се копну код Палетеје [[479. п. н. е.]] После освајања Александра Македонског [[331. п. н. е.]] долази до краја ове уметности која бива подвргнута инфилтрацијама са запада прво [[Грчка|Грчке]] а затим и [[Рим]]а.
 
== Види још ==
256.217

измена