Перспектива — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{друго значење3|Перспектива (албум)}}
[[Датотека:HondiusPerspective.jpg|мини|mini|250п|'''Линеарна перспектива''' у цртежу Хенрикуса Хондијуса ([[1597|1597.]]-[[1651|1651.]])]]
'''Перспектива''' потиче од [[латински језик|латинске]] речи ''prospicere'' што значи видети или разабрати. Перспектива је гледиште, начин гледања, начин разматрања, схватање.
Исти [[појам]] може се тумачити на више начина, зависно од перспективе. Перспектива у [[Оптика|оптици]] означава појаву привидног смањења ликова и предмета сразмерно њиховој удаљености од гледаоца.
Појам перспектива се користи у многе сврхе, и у многим уметничким и научним дисциплинама. Најчешће се користи у ликовној [[Уметност|уметности]], [[Филмска индустрија|филмској индустрији]], [[књижевност
== Врсте перспектива ==
Ред 23:
која показује правилно цртање предмета у линеарној перспективи]]
'''Вертикална (иконографска) перспектива''' је начин приказивања простора по којем се тродимензионални простор приказује на дводимензионалној површини тако да се оно што је у стварности друго (иза првог) слаже по висини, друго изнад првог, вертикално, односно под правим углом. Уместо низања планова преклапањем у дубину (како и стоје у стварности), просторни планови се нижу вертикално један изнад другог, тако да се нигде не преклапају. Вертикална се перспектива појављује у старом [[египат]]ском сликарству, на [[Асирија|асирским]] рељефима или грчким вазама из архајског периода, у европском [[Романика|романичком]] сликарству. Таква перспектива је једна од карактеристика дечјег цртежа. Сви облици приказани овом перспективом поштују '''закон површине''', тако да су најширом страном приказани на површини, јер се тако најбоље описује њихов облик. У приказу помоћу вертикалне перспективе, лик који је изнад другог увек је даљи у стварности. Тако се египатски рељефи читају одоздо нагоре и то здесна на лево, па слева надесно ... (цик-цак) што је супротно од начина на који читамо, рецимо, стрип. У романичком сликарству [[11. век]]а и [[12. век]]а, иза површински осликаних ликова и призора позадина је обично подељена на више водоравних трака које су различите боје и представљају [[предео|пејзаж]].
=== Обрнута перспектива ===
Ред 37:
||[[Датотека:3-punktperspektive 2.png|мини|220п|три недогледа–жабља перспектива]]
|}
Такву врсту перспективе су око [[1420|1420.]] први почели користити [[Ренесанса|ренесансни]] уметници, тако да је линеарна перспектива постала „заштитни знак“ ренесансне уметности [[15. век|15.]] и [[16. век]]а. Ова перспектива се назива и '''математичка и илузионистичка''' јер ствара аутентичан утисак тродимензионалности простора ([[Мазачо]] '''"Свето тројство"''', [[Пјеро дела Франческа]] '''"Бичевање Христа"''' ...).
Ова перспектива се користила и у скулптури ([[рељеф]]) и архитектури (''лажне нише'').
Ред 78:
<gallery>
Слика:Piero della Francesca 042 Flagellation.jpg| [[Пјеро дела Франческа]], ''Бичевање Христа'', [[1460|1460.]]
Слика:Masaccio 003.jpg|''Свето тројство ([[Мазачо]])'', [[1425|1425.]] Најстарији пример линеарне перспективе у уметности.
Слика:Leonardo da Vinci (1452-1519) - The Last Supper (1495-1498).jpg| [[Леонардо да Винчи]], [[Тајна вечера (фреска)]], [[1498|1498.]]
Слика:Jimmie W. Monteith Jr. Gravemarker 03.jpg|[[Крст]]ови на гробљу.
</gallery>
| |||